Храмовна слава најмлађе румске цркве прослављена је јуче светом литургијом, и дан уочи празника, бденијем, које су увеличали бројни свештенослужитељи, скупа са верницима, пуном певницом, и – много деце – највећим украсом једног празничног дана.
|
Храмовна слава је започела вечерњим богослужењем које су служили протојереј-ставрофор о. Бранислав Поповић – пензионисани парох и архијерејски намесник румски, затим протојереј о. Срђан Ђурђевић, парох старопазовачки, јеромонах о. Пајсије Будимир духовник манастира Раванице, јереј о. Небојша Димковић парох врднички и јереј о. Сава Мишановић – парох новопазовачки. За певницом су, поред храмовних свештеника, били и јереј Станко Тркуља, сестре из манастира Јазак са мати Игуманијом Параскевом, вероучитељи Ненад Весић и Маринко Симић и ученик богословије Александар Сандо. На јектеније је одговарао дечији хор ”Звончићи” формиран при овом храму. После вечерњег, за народ у порти је приређен програм у ком су поред хора узели учешћа и ученици средње пољопривредно-прехрамбене школе ”Стеван Петровић – Бриле ” из Руме, са професорком Славицом Огњеновић и АНИП ”Бранко Радичевић”, такође из Руме.
На сам дан славе започело је јутрење које је служио протојереј о. Сретен Лазаревић – парох и арх. нам. румски, а у наставку служена је Св. Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор о. Пантелија Павловић пенз. парох румски уз саслужење протојереја о. Споменка Грујића – пароха батајничког, о. Бориса Милинковића – пароха инђијског, о. Сретена Лазаревића -пароха и арх. нам. румског, протонамесника о. Витомира Тодоровића – пароха угриновачког, јеромонаха о. Јустина Јеремића из Западноевропске епархије, јереја о. Душана Вишекруне – пароха новобановачког и ђакона о. Зорана Малешевића из Инђије и о. Миљана Лапчевића из Сремске Митровице. Молитвено су учествовали и протојереј Ставрофор о. Јован Јовичић, протојереји о. Лазар Кашић и о. Петар Божић, протонамесник о. Винко Мишановић, јереј о. Александар Миличевић са много верног народа. Појао је на Литургији дечији хор ” Звончићи” при храму Српских светитеља.
|
Храм Сабора српских светитеља најмлађи је у Руми и припада најновијој историји града. Земљиште за Храм освештано је 2004. године, темељи су урађени 2007. За време службовања у Руми јереја Драгољуба Јанковића добијена је локација, освештана земља и много тога учињено до јесени 2010. године, када је по потреби службе прешао у Крчедин.
Храм је у богослужбеној употреби од 6. фебруара 2011.
Архијерејски намесник, отац Ратко Голубић, за кратко време, од јесени 2010. године до месеца августа 2011. године, урадио је много, покренуо низ лепих и свевременских идеја којима се Храм може похвалити.
Данас, у две парохије службују јереј Бранислав Мишковић и јереј Вујадин Симић.
Друге недеље месеца септембра храм прославља Сабор светих српских просветитеља и учитеља. Овог дана помињу се Свети Сава, први Архиепископ српски, назван равноапостолним;
– Арсеније, наследник Светог Саве, велики јерарх и чудотворац;
– Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео је у Јерусалиму подуже време, назива се “сличан Мојсију у кротости” (Србљак);
– Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман хиландарски, потом архиепископ “све српске и поморске земље”;
– Јоаникије, најпре архиепископ, а од 1346. године патријарх, преминуо 1349. године;
– Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376.године и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу;
– Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године;
– Макарије, обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Задру, Венецији, Београду и другим местима, подигао чувену трпезарију при Пећком манастиру и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мухамеда) Соколовића, упокојио се 1574. године;
– Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору, због тога од Турака оптужен за велеиздају и обешен 1656. године.
Уз ове, још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но, најважније, сви беху “раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња”.
