100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ОМИЉЕНОГ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА
Павле за народ одавно светац
Јелена МАТИЈЕВИЋ | 11. септембар 2014.
Скроман, мудар, брижан, брзо се настанио у срцима милиона верника. Не бранимо се од туђег зла злом у себи.
Фото Д. Миловановић
www.novosti.rs
ЧОВЕК не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.
Ову јединствену поруку, пре више година, упутио је српском народу патријарх Павле. А њоме као да је најсажетије описао свој животни пут који је, као Гојко Стојчевић, започео на данашњи дан пре 100 година у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.
Родио се у скромној породици Стевана и Ане, у години у којој је почео Велики рат, на велики православни празник Усековање главе Претече Господњег Светог Јована Крститеља. А то, признају многи, није без симболике. Јер, као и Претечин, и патријархов живот био је испуњен бескрајном истрајношћу и подвизима од најранијег детињства.
Рано је остао без родитеља. Оца је, 1917. „однела“ туберкулоза, а мајка се преудала и, када је у новом дому рађала трећу ћерку – умрла је. О Гојку и његовом брату Душану највише се старала очева сестра Сенка. Друга мајка, како је говорио патријарх. Схвативши да је „врло слабачко“ дете, поштедела га је сеоских послова и омогућила му да се школује.
Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Школовао се, потом, у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Замонашио се у манастиру Благовештење 1946. године, добивши духовно име по свом „небеском покровитељу“ апостолу Павлу.
За епископа рашко-призренског изабран је 1957, а за патријарха Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. У најтеже време! На почетку још једне смутне, крваве, ратне деценије. Деценије великог искушења и страдања свог народа, чији је крст и бреме носио до упокојења 15. новембра 2009. године.
Ово су биографски и фактографски подаци. За Србе, он је за живота постао много више – живи светац. Скроман, мудар, брижан, а истовремено пун разумевања за ново доба пуно искушења, брзо се настанио у срцима милиона верника и атеиста, као ниједан његов претходник.
Зато се и данас у народу препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, веру и приврженост и цркви и народу. Памте се његов помиритељски тон током ратова у бившој Југославији, рационалност током сукоба опозиције са Милошевићевим режимом, „молитвена борба“ током НАТО агресије, као и излазак на референдум за Устав Србије, када је први и једини пут искористио своје бирачко право…
Али, данас, на дан његовог рођења, морамо се присетити да патријарх Павле свој рођендан никада није обележавао. Придржавао се учења Цркве да се празнују искључиво три рођења – Христово, Богородичино и Светог Јована Претече. Једина обавеза овог дана је Литургија у славу празника Усековања главе Светог Јована Крститеља, коју је редовно служио у неком од храмова.
Ипак, поводом века од његовог рођења, Црква и српски народ обележиће овај датум.
– У Кућанцима, у Цркви светих апостола Петра и Павла, у којој је и крштен, литургију и, потом, помен патријарху, служиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије – каже за „Новости“ епископ славонски Јован. – За нас је, такође, приоритет и обнова његове родне куће и имања, односно стварање задужбине патријарха Павла. Биће то омладински камп у коме ће се млади кроз живот почившег патријарха на најбољи начин упознавати са Светим Јеванђељем.
У манастиру Раковица, где патријарх Павле почива, у девет часова литургију и, потом, помен патријарху Павлу, служиће Његова светост патријарх српски Иринеј. Стогодишњица рођења почившег патријарха биће обележена и у Народној библиотеци у Београду, где ће данас у 13 часова бити отворена изложба „Говорим, а ћутим – лична библиотека патријарха Павла“, а у Коларчевој задужбини, са благословом патријарха Иринеја, вечерас у 20 часова, одржаће се духовна академија „Будимо људи“.
– Сумњам да ће ико икада успети да докучи до којих духовних висина се узнео – каже за „Новости“ поводом стогодишњице рођења патријарха Павла његова унука Снежана Милковић. – Можемо само да наслутимо да је био ближе Богу од многих јер је дословно и без остатка поштовао принципе које је проповедао. Препознало је то скоро милион људи који су дошли да му у молитвеној тишини одају последњу пошту.
Баш онако како је и говорио: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“
СКРОМНОСТ
ОНАКО како је говорио, патријарх Павле је и живео. И увек са народом. У цркви, на литургији, на улици, у градском превозу… Сам је кувао, шио, поправљао ципеле, а ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак. Скромност је, зато, прва реч на коју многи помисле када се сете вољеног патријарха Павла.
МИСЛИ И ПОРУКЕ
* ШТО већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају“, а у Цркви се служи.
* ШТА вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом.
* ПОД сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима.
* НАМА је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.