СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ – У чувеној Карловачкој гимназији, књижевник Милован Витезовић данас је отворио 43. Бранково коло новом беседом о Бранку Радичевићу. …
Пре свечаног отварања у цркви Светог Николаја у Сремским Карловцима, у 10 часова, одржан је парастос Алексију (Бранку) Радичевићу који је, школујући се у чувеној гимназији, заједно са братом Стеваном, недељом молитвено певао у овој цркви.
…
На отварању манифестације наступили су песници разних генерација, а програм су употпунили драмски уметници Михајло Миша Јанкетић и Татјана Матеша, оперска певачица Светлана Ђокић, пијанисткиња Маја Грујић и женска изворна група “Вила” из Новог Сада.
Наступа и хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада, са диригентом Јованом Травицом. Првом добитнику “Велике повеље Бранковог кола”, истакнутој драмској уметници Весни Чипчић, за 25 година непрекидне сарадње с Колом, приређен је омаж-програм “за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима на трагу божанског талента Бранка Радичевића”.
Витезовић: Бранко је песник заноса и слободе
Гостујући у Разгледницама Радио-телевизије Војводине, Милован Витезовић је рекао да Бранка сматра нашим првим песником, једнако живим као и онда када је стварно живео, те да му изузетно значи то што је добио баш ову награду.
“Бранко ме је пратио од Театра поезије, када сам драматизовао ‘Лудог Бранка’, Аница Добра је ту дебитовала, преко серије о Вуку Караџићу, до дводелне драме о Змају ‘Снохватице'”, рекао је он.
Књижевница Марија Слобода је рекла да, такође, има личну везаност за Бранка. Њена књига је студија објављена у Бранковом колу, те да награде Матице српске и Бранковог кола додатно оснаже лауреата на самом почетку књижевног рада.
Милован Витезовић је додао да Бранко живи и данас у школама, да је он појам песника за ђаке.
“Колико савремена поезија иде ка њему, то је питање. Има песника који се везују за ту Стражиловску линију, од Црњанског, преко Десанке, до Зупца, то је певање у заносу, слободно певање. Бранко је први отворио питање еротске поезије код нас”, истакао је Витезовић.
Око 30 различитих програма, у десет амбијената
У 30 различитих програма, у десет амбијената, наступиће неколико стотина гостију 43. Бранковог кола. Од 5 – 15. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову одвијаће се 43. Бранково коло, највећа песничка манифестацију у земљи и окружењу.
Ту ће бити и програм под називом “Нематеријална културна баштина”, а у суботу, 6. септембра на Бранковом Стражилову, биће свечано уручена престижна награда “Стражилово” млађим књижевницама. На овогодишњем Бранковом колу биће обележена и стогодишњица Великог рата, али и 150. годишњица смрти Вука Стефановића Караџића.
У оквиру традиционалних “Хришћанских тема”, овогодишња гласи “О лицемерју”, а о томе ће говорити Владета Јеротић, Небојша Дугалић и јеромонах Клеопа Стефановић. У рубрици “Тако говоре песници”, представиће се Мирослав Цера Михаиловић.
У суботу, на чувеном песничком маратону на Стражилову, по традицији наступиће махом млађи песници, аутори књига у Бранковом колу, којима је долазак на Фрушку гору велико откриће Бранка и српског Парнаса. Одлазак до преуређеног Бранковог гроба и споменика на врху Стражилова, представља незаменљиво песничко ходочашће на овим просторима Европе. Цвеће на Бранков гроб положиће угледни песник Андреј Јелић Мариоков.
Као специфична и посебно вредна тековина, пуне две деценије на Бранковом колу одржава се познати Филозофски симпозијум, а ове године тема је “Наука и метафизика”. Поводом Бранка, који је “шаха играо врло вешто и врло брзо покретао фигуре”, на традиционалном 27. шаховском турниру на Тргу Банка Радичевића у Сремским Карловцима, уз судијске одлуке Жељка Медара, заиграће петнаест песника, писаца и афористичара, међу којима су Горан Бабић, Петар Лазић, Радомир Мићуновић, Желидраг Никчевић, Ранко Гузина, Стеван Тонтић, Драгутин Минић Карло и други.
rtv.rs