UA-93122834-1

Породица и данашњи дух времена

Породица и данашњи дух времена

Предавање у  Светосавској сали при цркви Свете Петке у Сурчину

Уводно слово: Ранко Гојковић, преводилац и православни публициста, Александар Грбић и Марија Стајић, преводилац.

Уочи Усековања 2022. године одржано је предавање на тему: Породица и данашњи дух времена. Вече је благословио протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, а потом су се обратили Александар Грбић и Марија Стајић из чијег предавања доносимо неке делове:

Марија Стајић

Живимо у, благо речено, занимљивим временима. С једне стране, доступне су нам погодности и удобности о каквима смо само могли да сањамо пре две-три деценије, а с друге стране, ускраћују нам се нека основна права и слободе…

Не само да је породица нападнута на више нивоа, о чему говоримо већ деценијама, већ смо сада сведоци напада и на саму природу човека, на непобитну научну чињеницу да је човек двополно биће, а да је жена она која рађа и доји…

…Да ли ћемо пристати на такво негирање стварности и здравог разума ради неколицине оних који се „вређају“ због научних чињеница?

Проблем се даље усложњава кад видимо како се данас вртоглаво повећава број особа, нарочито младих, које се идентификују као „трансџендер“. Док је проценат хомосексуалаца чак и у најлибералнијим земљама генерално постојан на 1-3%, проценат трансродних особа у огромном је порасту протеклих година. Британска џендер клиника при озлоглашеном Институту Тависток примила је 80 пацијената 2009. године, а до 2019. број је нарастао на чак 2.700, што је око 33 пута више. У Америци су 2007. постојале две џендер клинике, а 2022. их има скоро 200, а од тог броја око 60 су педијатријске џендер клинике. Једна од њих, дечја клиника у Бостону, отворена 2007. као прва џендер клиника за децу, на свом сајту поносно изјављује да су проширили програм како би обухватили пацијенте од 3 до 25 година.

Ако не реагујемо сада, када смо на прекретници, ако дозволимо да се и код нас нормализује све ово што се увелико дешава на Западу, заиста ће и овде сваки тинејџер који осећа да га нико не разуме, као и сви тинејџери, и који осећа да нигде не припада, као и сви тинејџери, постати плен џендер идеологије јер ће џендер идеолози, ако им буде дозвољено да неометано шире своју идеолошку пропаганду у нашем друштву, рећи тој деци да се тако осећају зато што су заправо заробљени у погрешном телу.

Један од захтева београдске параде (септембар 2022) и ове, као и сваке године до сада, јесте и усвајање Закона о родном идентитету који предвиђа бесплатне „медицинске и естетско-корективне мере“ за транс особе, предвиђа постојање трансродне деце, и отвара пут за родну самоидентификацију а самим тим и за улазак мушкараца у женске просторе (Zabranjeno je zahtevati od lica da dostavi dokaz o izvršenim delimičnim ili kompletnim hiruškim intervencijama, hormonskim ili bilo kojim drugim psihijatrijskim ili psihološkim tretmanima, da bi nesmetano uživao pravo na rodni identitet. (чл. 4)).

Још један захтев (поред усвајања закона о истополним заједницама) јесте и „образовање и едукација младих о сексуалној оријентацији и родном идентитету“. Ако вам је недостајао доказ да они желе да допру до деце, сад га имате. Они кажу да наша деца неће постати геј ако виде прајд, и ми се слажемо с тим. Зато и није проблем у прајду као само једној шетњи, већ у идеологији која стоји иза тог покрета и која и ево сама каже да жели да едукује децу о сексуалној оријентацији и родном идентитету.

Све ово о чему сам говорила само је део проблема лгбт идеологије која нам се сервира. Верујем да ово звучи застрашујуће онима који не прате оваква дешавања и први пут се сусрећу с тим.

Искуства из света

Још 2005. године шведски пастор Уке Грин осуђен је на месец дана затвора због беседе у којој је осудио хомосексуалност у складу с библијским учењем.

Прошле године, један отац у Канади осуђен је на 6 месеци затвора јер је одбио да се ћерки обраћа у мушком роду, након што су је школски психолози убедили да су њени тинејџерски проблеми и патња због развода родитеља заправо узроковани тиме што је „заробљена у погрешном телу“.

Ове године, финска посланица и бивша министарка унутрашњих послова Паиви Расанен, мајка петоро деце, лекар и супруга лутеранског пастора, ослобођена је оптужби за говор мржње такође зато што је цитирала Библију и хомосексуално понашање назвала грешним. Била је то велика победа за слободу говора и вероисповести, али Апелациони суд вратио је њен случај у поступак и њу, као и нашег Владимира Димитријевића, чека ново суђење.

Католичка школа у Мелбурну нашла се на удару јавности јер је одбила да прикаже филм једне ученице зато што је у њему приказан лезбејски пољубац, што је у супротности с политиком школе.

Англиканска црква морала је да се појави пред Комисијом за борбу против дискриминације у Новом Јужном Велсу због тога што верује у хришћанско учење о браку – дакле да је брак заједница мушкарца и жене.

Џошуа Сатклиф, наставник математике у средњој школи у Оксфордширу, суспендован је 2017. године зато што је одељењу рекао „Браво, девојке“, а међу девојкама је била једна која се идентификује као трансродни младић. Наставник, који је такође и пастор, прихватио је да користи ново, мушко име те ученице, али због својих верских убеђења није желео да користи мушке заменице. Његово извињење није уважено и директорка га је обавестила да се мора покренути истрага читавог инцидента.

Да не помињем да смернице за бабице и акушере у Британији и Аустралији укључују инструкције да се не говори о трудницама породиљама већ о „особама које рађају“, да се „мајчино млеко“ замени изразом „људско млеко“, а дојење, које на енглеском гласи breastfeeding, дакле садржи у себи реч дојка, да сада буде „храњење грудним кошем“.

Порука новој идеологији: „Не, хвала. Не у нашој земљи, не нашој деци, не докле год смо ми на стражи“

Ми понављамо да немамо ништа против суграђана који желе да живе свој живот како мисле да треба, али и те како смо против тога да се овакве опасне ствари промовишу деци као нешто безазлено, пожељно и друштвено прихватљиво. А кад вам неко говори о нечему и притом свако другачије мишљење назива говором мржње и нетрпељивошћу, када не допушта право на другачије мишљење, то се зове идеологија, то води у тоталитарно друштво, а ми смо на том путу већ били и умемо да га препознамо из далека, ма како се оно прерушило. И ми, родитељи у Србији, кажемо: „Не, хвала. Не у нашој земљи, не нашој деци, не докле год смо ми на стражи“.

Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец

Извор : Радио Српски Сион

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *