UA-93122834-1

Светогорски старци

Хиландарски старци

Ни једно место са овим, се не може поредити (Свети Сава о Светој Гори)

О старчеству у монаштву говорило се у петак 26. новембра 2021. године у Светосавској сали цркве Свете Петке у Сурчину. Кратак историјат о монаштву и старчеству казивао је писац и преводилац Ранко Гојковић, док је о хиландарским монасима говорио уважени г. Горан Вељковић из Духовног луга Крагујевца, који је седамдесетак пута био на Светој Гори.

Обиман је задатак пред сваким ко би се латио пера да бележи српске монахе на Светој Гори, али ето и прилике и позива да се ти подаци сачувају и на једном месту архивирају.

После кратког историјата о Светој Гори, подсетио нас је Горан Вељковић на неке од истоирјских догађаја: 1837. године куга  проређује хиландарско братство. Хиландарци су примили грчки народ, читаве породице које су спас од пошасти потражили у Светој Гори. Како је Хиландар био најближи копну, тако је на себе примио највећи притисак, и због тога највише и страдао. Године 1971. у Светој Гори је било по попису свега 1.176 монаха, а данас их је више од 2000.

Уз презентацију на видео биму слушали смо о: Светом Арсенију Сремцу,

Патријарху Јефрему који је био, хиландарски игуман, познати испосник и изузетан писац, а патријарх српски у два наврата (1337-1379) и (1389-1392) пре и после Косовског боја.

Сави Чеху +1912. пописао све светиње, реликвије, ризницу и књиге манастира Хиландара.

Затим следе: Свети Пајсије, Бугарин, писао прву историју Бугарске међу хиландарским зидинама. Касније се вратио у Бугарску; Архимандрит Евстатије, Игуман манастира Преображење, 1930.

Архимандрит Рафаило, проигуман Хиландарски, касније игуман манастира Јовања, деда оца Николаја из Доброводице; Владика банатски и жички Хризостом, у Хиландару био библиотекар.

Сећамо се и Архимандрита Гаврила, игумана Лепавинског, великог старца и мисионара, уредника часописа Пут, истина и живот и уредника манастирског сајта.

А ту су и Јеромонах Рафаило (замонашио га Старац Никанор. Био игуман у Баваништу а сада у Височкој Ржани); Архимандрит Авакум, духовник манастира Драче Јеромонах Николај, игуман манастира Доброводице.

Свакако је занимљива прича о Монаху Симону који је купио стару руску цркву и обновио је. У Београду купио ИМТ трактор, и у Свету Гору дошао из Београда трактором; јуродиви, упокојио се у Београду.

Монах Илија, сада у Манастиру Куманици.

Архимандрит Пајсије игуман Хиландара 1991, касније Прохора Пчињског и Св Стефана.

Монах Урош Ћирић 1931. – 1996. Раваница – 2008, дошао у Хиландар из Аустралије, касније отишао код ћерке мати Зиновије у манастир Раваницу где се и упокојио.

Монах Рафаило, рођен у октобру 1931. у селу Дреново, сада део Лазаревца;

Монах Варнава, изашао из манастира;

Монах Дамаскин, у мирјанству Дане, сада у манастиру Баваниште;

Јеромонах Пантелејмон, Немац;

Монах Петар, сахрањен у манастиру Сланци;

Јеромонах Онуфрије, сада духовник манастира Драче;

Јеромонах Доситеј, бивши официр. Од 2020. у Шумадијској епархији; 

Архимандрит Петар, био монах У Светој Гори 17 година. Игуман манастира Денковац;

Отац Стефан Каруљски, упокојио се у ман. Сланци.

Занимљива је прича оцу Стефану Каруљском, боравку у његовом скиту са протом Војиславом Билбијом, као и догађаји везани за српски род.

Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *