Не зна се тачно када је подигнута црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Вишњићеву, али по свему судећи период изградње се датује крајем 18. века. Иконостас је радио Марко Констатиновић. Иконе и сводове је осликао Јован Иванић. Иконостас је уништен у Другом светском рату, а објекат је тешко оштећен. Том приликом је миниран звоник који се обрушио на брод храма и провалио сводове. Од иконостаса је остало само пар икона које се чувају у Епархији сремској.

После Другог светског рата, уследила је обнова. На тешко оштећен брод храма, постављен је двоводни кров. Кров је постављен на нижој коти него што је лежао претходни кров. Кроз ентеријер су прошле тавањаче, а сводови који су делили храм на травеје[1] нису изведени. На месту лука који је делио задњи и предзадњи травеј, подигнут је западни зид са улазним вратима, а објекат храма је тиме скраћен  за један травеј.

На претходно лоше изведеној обнови, која се обављала оскудним средствима 1961. године, урађен је пројекат по којем је почета изградња звоника. Тим пројектом је позициониран звоник уз западни зид на место последњег травеја. Током градње, вероватно услед недостатка средстава, изглед звоника је измењен, те је завршен једноставније. Од тада на објекту није било већих грађевинских интервенција.

Нови храм гради се на месту где се налазио други, обновљени храм. То је уствари реконструкција или враћање у стање пре рушења, минирања храма.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, пројекат за изградњу је урадио Иван Филиповић, стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, који је и надзорни орган за извођење радова.

Објекат се налази на углу улица Филипа Вишњића и Фрушкогорске, у центру села Вишњићево, на катастарској парцели број 1, која је површине 10 ари – 53 м². Главни прилаз на парцелу је из улице Филипа Вишњића број 2. Парцела је одвојена од улице зиданом (у међувремену бетонираном) оградом са пољима од кованог гвожђа. Парцела је оквирних димензија 22 x 42 м, са благим падом од 20 cm према северу.

Са припремама за изградњу новог храма, почето је 2014. године. Објекат у Фрушкогорској 1, потпуно је реновиран и опремљен да послужи као Богомоља док се храм не заврши. Како је време било погодно, темељи са плочом за нови храм завршени су 15.01.2015. године.

Aприла 2015. године Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, освештао је темеље новог храма. Његовом Преосвештенству саслуживали су сви свештеници који су пореклом из Вишњићева, а надлежни парох свештеник Никола Пробојчић, одликован је чином протојереја.

Након 8. јуна 2015. приступило се зидању храма. Храм је озидан за 7 месеци, а ковани Крст са олтарске апсиде је поправљен испескарен и позлаћен 24-о каратним златом. Урађен је и нови крст за звоник храма, који је такође позлаћен 24-о каратним златом.

Почетком 2016. године завршени су лимарски радови. Наредне 2017. године, започети су радови на спољашњем и унутрашњем малтерисању храма, постављању прозора и врата, унутрашњем и спољашњем кречењу храма, постављању и електрификацији звона, громобрана, који су завршени почетком 2021. године.

Нови храм је свакако украс села Вишњићево, а радови који су преостали тичу се рестаурације Светог Престола, који је остао од старог храма, а који ће бити постављен и у нови храм, набавка храмовног мобилијара, враћање Иконостаса, набавка свештених утвари итд.

[1] Травеји – мање јединице брода храма, које визелно и структурално, луковима или сводовима деле простор брода храма.

Извор: Епархија сремска