Цвети у цркви Светог Николаја у Шимановцима

Наша Света Црква прославља данас Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος
του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу
Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана

пред Васкрс.

Сећајући се тог библијског догађаја, торжествену Литургију на празник, у недељу 25.
априла 2021. године, служио је у шимановачкој велелепној цркви протојереј-ставрофор

Жељко Кретић.

Радујмо се, јер смо Бога видели! Видeли смо тај догађај кроз целу службу Божју, чули смо речи Јеванђеља и причестили се Светим Тајнама. Симеона, Јустина… деца, потом домаћини овог села.. следиле су их жене мајке, мироносице… Душица, Нада… Баш као што им и сама имена симболично казују и сећају нас на наше светитеље Симеона, Јустина… И сви други са њима, прилазили су Хлебу Небеском и Чаши живота. Благочестив народ окупља се око своје цркве слушајући свог пароха који их службом Богу, делом и речју утврђује у вери.

Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо је пре више од две
хиљаде година из села Витaније у Јерусалим. тако и народ Шимановаца крене у цркву
празником, а посебно у дане пред Васкрсење Христово, учествује целим бићем

одговарајући за певницом коју красе ангелски гласови.

После Свете Литургије, прота Жељко је подсетио на данашњи догађај када се глас да
долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо раширио и мноштво народа Му се
придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, други су бацали своје

хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут.

Из празничне проповеди проте Жељка: “Погледајте колико су се људи тада радовали када је Христос дошао у Јерусалим, у храм, да га сви људи виде и да сви буду поред њега. А за неколико дана, све се окренуло – све је било другачије. Занимљиво је како људи тада певаше Осана, благословен је који долази у име Господње, и радост беше три дана, а већ четвртог исти ти људи изађоће и почеше да вичу распни га, распни га, бојећи се за грех и за оно што човек чини на земљи, плашећи се за све оно што је око нас, плашећи се да не изгубимо нешто наше земаљско.

Да се вратимо на даншње време. Ето, прошла је година дана од како су људи говорили:
Ја нисам ишао у цркву, нисам се исповедао, нисам се причешћивао, јер сам се бојао. Чега

си се бојао? Чега си се препао? Нечега што је око нас? Исто, као и ти људи који су пре више од две хиљаде година бојали за оно око себе и говорили речи распни га, распни га.

Овим даном наша Црква је прописала завршетак четрдесетодневног поста припреме за
празник над празницима, и од сутра настаје другачије – почиње недеља Страдања. Велики
понедељак, Велики уторак, Велика среда и Велики четвртак кад су осудили Христа и

Велики петак кад су га разапели, су пред нама.

У свим овим данима до Васкрсења Христовог колико год се чини да је пост тежак, видећете да може да се издржи – јачајте молитве, читајте Акатист страдања Господа Исуса Христа, читајте Псалтир и упражњавајте своје личне молитве. Да у радости дочекамо Васкрсење Христово!” – казао је прота Жељко.

Благодаримо Зорици Зец за достављен текст, звучни запис и фотофрагије.

Извор: Радио “Српски Сион”

Беседа проте Жељка:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *