UA-93122834-1

Епископ сремски г. Василије у Привиној Глави замонашиo пет искушеница

У манастиру Привина Глава, надомак Шида,13. марта 2021. године, уочи почетка Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ сремски г.  Василије замонашио је пет искушеница, које су добиле имена: Наталија, Аполинарија, Пелагија, Василија и Христина. За игумана манастира Привина Глава постављен је отац Макарије.

Подсећања ради, за ову најзападније смештену светињу од свих Фрушкогорских манастира, везује се једна веома интересантна легенда „Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму новца за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници. Пошто су градитељи с новцем побегли, лопови су их на нареченом месту убили. По томе је место названо Привина Глава, тј. пребијена глава”.

Данас се сматра да је манастир саграђен током XV века и везује се за породицу Бранковић. Таква верзија о настанку манастира има далеко више вероватноће него она да је његов оснивач властелин Приба, тим више што је околина где се налази манастир некада припадала припадницима породице Бранковић. Ту су деспоти Вук Гргуревић (Змај Огњени Вук), а касније Ђорђе и Јован Бранковић држали тврђаву у Беркасову (која је тек километар или два удаљена од данашњег манастира) и из ње полазили у безбројне патроле пазећи на турске провале. Стога и вероватноћа да су Бранковићи пожелели да у близини утврђења имају манастир. Манастир са црквом посвећен је архистратизима Михаилу и Гаврилу. На посредан начин то потврђује и стара рукописна књига „Минхенски псалтир“ у коме се налази белешка да је ова књига писана у Цариграду и у Светој Гори, а да је припадала Георгију, старом српском деспоту. То би требало да значи да је књига била власништво деспота Ђурђа Бранковића, а да ју је касније вероватно неко од припадника ове породице коме је књига припала након деспотове смрти (Вук Гргуревић, Ђорђе или Јован Бранковић) поклонио манастиру. (Преузето са сајта Епархије сремске)

За фотографије благодаримо г. Милану Радичићу из Дивоша.

Извор: Радио „Српски Сион“

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *