Недеља Отаца прослављена у сремскокарловачкој цркви Светих апостола Петра и Павла

„Мог оца волим а и  деду свога, Сви су они славили и волели Бога. Зато очев завет ја у срцу носим, ко Господа поштује, њега Господ воли.” – казују стихови које је написао и музички аранжман урадио омиљени професор Миша Близанац.

Овом песмом коју су певала деца, обележена је Недеља Отаца у величанственој цркви посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу, која наставља традицију истоимене цркве из 16. века. Кроз своју дугу историју црква је више пута обнављана. Свој коначни архитектонски облик доживела је у раздобљу од 1808-1857. године. Последња велика обнова трајала је од 1991.-1999. када су у цркви почела поновно редовна богослужења. Обновљена црква је освећена (троносана) од стране блаженопочившег митрополита Амфилохија и Епископа сремског Господина Василија, године 2014.

Царско свештенство одслужило је божанску Литургију у недељу 3. јануара 2021. године. Началствовао је старешина цркве, јереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремско-карловачки, уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Н. Петровића, ректора Карловачке богословије (у пензији) и Чедомира Грујичића, пензионисаног пароха из Баваништа са станом у Сремским Карловцима као и ђакона при Саборној цркви, Ђорђа Милидрага. Чувеним надалеко хором “Свети Стефан Дечански” дириговала је Тамара Петијевић.

Празничну проповед о очевима, како и на који начин да васпитавају своју децу у духу хришћанске науке, да их сачувају од злог утицаја овог несрећног века, казивао је крстоносни прота Душан Петровић који је на пут извео генерације и генерације богослова Карловачке богословије Светог Арсенија Сремца.

Отац Душко Петровић је прочитао а тиме и све нас подсетио, на једну поруку старозаветног праведника Товите коју је упутио своме сину Товији пре него што ће се упокојити – “У све дане живота свога, мисли чедо моје на Бога нашега…”

После Свете Литургије раздрагана деца су приступила ономе што је био њихов задатак: – да изговоре молитву (уз знаке за глувонему децу, јер тишином може срце да се моли); да изговоре песмицу која се изговара приликом везивања оца, тате или одраслог мушкарца за дан Очева, а затим је један од дечака везао проту Чедомира Грујичића.

Бајка о Части, била је тема програма који је осмислио диригент хора Исон, Миша Близанац. Да, и данас нам треба Разум, Вера, Језик, Писмо, Част, Слобода, Живот, како и казује ова поучна прича.

На крају програма, оца Чедомира су развезали, а он се слаткишима одужио свој деци. Припреме за Божић настављају се у величанственој цркви, светилу Епархије сремске, у којој је хиротонисан Петар Петровић Први за црногорског митрополита, 13. октобра 1784. године.

Да поменемо и служашче оце који су узносили и узносе молитве у цркви Светих апостола Петра и Павла: Живојин Тедић (1931-1953); Димитрије Мратинковић (1954-1973); Веселин Пурић (1973-1974); Бранислав Поповић (1974-1987); Зоран Танасковић (1987-1999); Драгољуб Клисарић (1999-2000); Миленко Поповић (2000-2018); Душко Масларић и Станко Лакетић (2019) а од године 2019, надлежни парох је Слободан Вујасиновић.

И, да се подсетимо Бајке о части!

У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.

Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им куће, отимали децу, палили књиге …Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије Разум. Тако и би. Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени. Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без разума народ пропадне, они су са Части постали још јачи. Част је владала поштено и достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у народу.

Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао, баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за узврат обећање – вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а туга и зло прве комшије. Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж добише кћерку Превару и сина Заборава.

Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И – заборављен.

Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унука Превара јер им је, овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио свом народу, те паде у постељу. Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било тешко наћи.Била је на путу, заборављена. Обрадовао се, али ју је узалуд покушавао да отвори. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће неким чудом оздравити.

Једног дана виде га мали дечак златне косе и упита га: “Познајеш ли ти Част и Слободу?”

“Не, ја сам се родио после њих,” одговори Заборав, “али их познаје мој отац Живот.”

“Слушај ме добро,” рече златокоси, “ако желиш да Живот оздрави, мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава отворити.”

– Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и Превару.

– Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!

-Трећа жеља: Не дозволи да језик твог народа падне у заборав!

Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и Слобода живели дуго и срећно. Живе и данас али их треба чувати од кутије заборава.

Текст, фотографије и звучни запис: гђа Зорица Зец

Извор и монтажа: Радио „Српски Сион“

Послушајте како је звучао део атмосфере са данашње прославе “Отаца” у храму Светих апостола Петра и Павла у Ср. Карловцима.

“Бајка о Части” у дечијој изведби.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *