Свети великомученик Теодор Тирон, чије се мошти вековима, са повременим прекидима, чувају у манастиру Ново Хопово, прослављен је у прву суботу Великог поста, а и данас, 2. марта, када се сећамо његовог мученичког страдања, и то пређеосвећеном литургијом, уз учешће великог броја верника.
У предвечерје Теодорове суботе, вечерњом службом започело је празновање великог светитеља у манастиру Ново Хопово. Година изградње овог манастира забележена је на плочи изнад западних врата, понајстаријем сведочанству о зидању Хопова и његове цркве – 1576. Ипак, помен Новог Хопова је много старији, датира још из 1541. године. Црква је посвећена Светом Николи, а изузетно је важна и по неговању култа Светог Теодора Тирона, војничког светитеља, који се често, поред Теодора Стратилата, слика у апсидалном простору.
На Теодорову суботу, Светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово преосвештенство епископ сремски Г. Василије, уз саслужење свештенства и монаштва епархије и гостију из других епархија, у цркви препуној верника, прослављао се Теодор Тирон и његов светао пример и узор свим хришћанима. У својој беседи, владика Василије нас је подсетио на смисао и значај поста, Светог причешћа, на однос наш према Христу коме идемо и треба да идемо свесно, обраћајући пажњу на важност и величину тог чина, а не заборављајући на суштину хришћанског бића. Позвао нас је све да се окупљамо у светињама, да се сећамо жртава великомученика и да учествујемо у Литургији активно, не да будемо пасивни посматрачи, већ да будемо свесни своје припадности литургијском слављу. Уследило је сечење колача и освећивање жита, а након тога и трпеза љубави којом је продужена Литургија овог великог дана.
И данас, 2. марта, Пређеосвећеном литургијом, по благослову владике Василија, Хопово се сећало великог мученика за хришћанску веру, чије мошти, најцеловитије сачуване, бораве у окриљу ове светиње вековима. Литургију је служио игуман манастира Старо Хопово, протосинђел Атанасије (Гатало), а у певници је било братство манастира. Игуман Новог Хопова, архимандрит Павле Јовић, беседом је обухватио пут моштију Светог Теодора Тирона, чудесни пут који је довео у Ново Хопово мошти савременика Светог Георгија и Светог Димитрија, чији се само делови моштију чувају свуда по свету, док су Теодора Тирона готово у целости сачуване, иако са муком и жртвама чуване вековима, и ко зна какве их тешкоће чекају у вековима који долазе, никада не можемо знати шта ће бити, иако бисмо желели да можемо да кажемо да је његовим страдањима и лутањима дошао крај. Мошти Теодора Тирона пренете су овде још у 16. веку. Није остало записано ниједно име нити једног монаха који су их донели и сачували. Комисија која је 1753. извршила опис и попис фрушкогорских манастира, нашла је у Хопову празан стари орахов кивот у коме је раније чувано тело Теодора Тирона, а за време “визитације” (према: Фрушкогорски манастири, Дејан Медаковић) свечеве мошти биле су смештене у нови, богато резбарени кивот са балдахином, који је израђен 1747. године. За време рата између Аустрије и Турске, 1683. године, хоповски калуђери пренели су мошти прво у Шабац, а затим у манастир Радовашницу где су остале годину дана. Монаси су вековима чували мошти, носили их и преносили не би ли их спасили од рушитеља који су у више наврата уништавали Ново Хопово, расељавали монаштво, палили и пљачкали. Године 1920. Ново Хопово доласком руских монахиња након Октобарске револуције, постаје женски манастир. Игуманија је била Екатерина, некадашња грофица Евгенија Борисовна Јефимовска, која је била у блиским односима са царем Николајем Другим и његовом мученичком породицом. И монахиње су успеле да сачувају мошти у ратовима који су уследили. Дуго су боравиле и у Теодоровској цркви у Иригу, из које се, 1984. године, коначно враћају у своје Ново Хопово, где се и данас Божјом милошћу налазе.
