Обнова цркве Свете Петке у Бољевцима почела је, може се рећи сa иницијалним средствима Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама пре седам година. Као помоћник директора др Милете Радојевића, др Томислав Бранковић је препознао колико је хитна обнова крова који је претио да се уруши и средства су по уобичајеној законској процедури додељена за обнову светиње у Бољевцима, која је уписана у културну баштину Републике Србије.
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија почели су радови на санацији крова, а затим је старешина ове цркве, протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић, средствима која су стечена по основу земље која је враћена Цркви, кренуо у даљу обнову.
У четвртак, 9. септембра 2021. године, др Томислав Бранковић који је иначе похађао два разреда основне школе у Бољевцима, обишао је обновљену цркву, задивљен оним што је урађено: храм је у потпуности обновљен, док се данас се рестаурира иконостас. У саставу цркве је и нова парохијска сала за све грађане, а обновљен је и парохијски дом. Овом срдачном сусрету присуствовао је и архијерејски намесник земунски, протојереј Страхиња Голијан.
Др Томислав Бранковић (у пензији), као и др Милета Радојевић (саветник у Минстарству просвете), члан је заједнице коју чине парохијани Бољеваца. Прота Драган и његови парохијани веома поштују њихово дело и радо су виђени гости.
Неколико речи о уваженом госту:
Др Томислав Бранковић је рођен 22. августа 1950. године у Уровцима код Обреновца. Осмогодишњу школу и гиманзију завршио је у Обреновцу. Дипломирао је 1974. године на Философском факултету у Београду, на групи за социологију. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду, на групи за политичку социологију 1986. године, на тему „Политички аспекти учења и деловања верских секти у СФРЈ“. Докторску тезу „Деловање протестантских верских заједница у Југославији 1945.-1991. године“ одбранио је на Философском факултету у Новом Саду 2005. године.
У Комисији Извршног већа Скупштине СР Србије за односе са верским заједницама запослио се 3. фебруара 1975. године. Прошао је сва звања у државној управи (од приправника до саветника министра). Секретар Комисије био је у периоду од 1990. до 1991. године. По формирању Министарства вера 1991. године радио је као саветник министра. Касније, у Канцеларији Владе Републике Србије за сарадњу са црквама и верским заједницама и Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама био је у звању вишег саветника – начелника Одсека за сарадњу са црквама и верским заједницама, верско школство и верску наставу, а потом од 11. децембра 2014. године, радио је као помоћник директора у сектору за унапређење сарадње са црквама и верским заједницама.
Добитник је Октобарске награде Града Београда за најбоље научне радове студената (1974.) и следећих ордена: Светог Саве другог степена (1999), орден Светог Теодора Вршачког (највише одликовање Епархије банатске, 2010.), Орден Светог Владике Николаја Велимировића (највише одликовање Епархије шабачке, 2012.), Орден заслуге за просвету и књижевност, Цркву и лепе вештине (највиши орден Епархије крушевачке, 2012.). Орден Митрополије ђаковачке за унапређење односа са Римокатоличком црквом у Србији, додељен му је од др Марина Сракића, метрополите осјечко-ђаковачког и председника Бискупске конференције Хрватске.
Др Томислав Бранковић је добио и више грамата и других признања епархија Српске Православне Цркве и верских заједница за приљежан рад и ревновање на ползу Цркве и верских заједница, односно свеукупног грађанства. Објавио је пет књига и више од 30 научних и стручних радова; стекао је научно звање „научни сарадник“ 2007. године. Члан је редакције часописа „Политикологија религије“ и Уређивачког одбора библиотеке „Српска политикологија религије“ из Београда.
Благодаримо Зорици Зец на достављеном материјалу
Извор: Радио Српски Сион
