UA-93122834-1

Педесетница у Бешки

ДУХ СВЕТИ И ПРОСЛАВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА ПЕДЕСЕТНИЦУ У БЕШКИ – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

Другог дана празника „сошествија Свјатаго Духа“ на Апостоле, у Бешки, где је овај празник сеоска и слава, свештено литургијско славље обележило је спомен Пресвете Тројице. Све се у Цркви догађа и савршава у Име Пресвете Тројице. Речено је у Светом Писму да кроз Њу живимо, крећемо се и постојимо у времену и у вечности – крштавамо се, венчавамо се и литургијски славимо Надсуштаствену Тројицу; Оца и Сина и Светога Духа.


Због тога се окуписмо и у Бешки, јер где се окупља, ту Црква и постоји. Протојереј Александар Шмеман је у књигама „Евхаристија“ и „За живот света“ лепо објаснио да литургијско славље почиње док се „христијани“ окупљају око свога Пастира, јер је литургијско славље пре свега Сабрање и Сабор. То је све омогућило управо сијање Духа Светога, чији печат добисмо у Тајни миропомазања, јер је и долазак Светога Духа био окупљање Заједнице – Цркве.
Свету Литургију у парохији Ваведења Пресвете Богородице у Бешки служили су пастири: протојереј ставрофор Лазар Ерић (свештеник у пензији), протојереј Мирослав Дамњановић и јереј Ђорђе Санчанин. Старешина св. храма, протојереј-ставрофор Брацо Санчанин, као домаћин славе помагао је свима. На Литургији су певала и деца хора веронауке „Мајка Ангелина“ из ОШ „Браћа Груловић“ из Бешке. У беседи јереј Ђорђе Санчанин је подсетио све на врлину коју су имали Свети ученици Исуса Христа. Они су, иако рибари и неписмени људи, примивши Духа Светога, почели нови живот у Духу Светоме и говорили су разним језицима од када Дух Свети беше у њима. Њихова простодушност и послушност Христу учинила их је „ловцима људи“, како се и пева у Тропару Духова. Данас се послушност Христу огледа у послушности Цркви, по речима јереја Ђорђа Санчанина, а свако треба у срцу своме да провери да ли је спреман да остави све и следи Христа (како се Господ обратио апостолима Јовану и Јакову када су са оцем Зеведејем ловили рибу на Галилејском језеру) и да живи животом у Цркви – у заједници Духа Светога (остављање свега није само просторно остављање материјалних добара, већ пре свега опредељење срца и невезивање за материјална добра – Авраам беше пријатељ Божији и поред огромног богатства пошто је му је срце било са Богом).
После Свете Литургије литија је обгрлила храм, уз молитве за здравље живих и за упокојене, а по жељи домаћина преливено је вином и место где су у прошлости биле сахрањене мошти мученика пострадалих 1914. године у Бешки од стране аустроугарских власти – проте Светозара Дујановића, академске сликарке Данице Јовановић и њих још четворо. (Њихова „кривица“ је била то што су дочекали свечано српску војску после битке на Церу када је прешла у Срем. Били су ухапшени и стрељани на Петроварадинској тврђави, а мошти су њихове свечано пренете после рата, 1920. године, и положене у гробницу. Тада је српски патријарх Димитрије био у Бешки, и том приликом изјавио да су они свети мученици. Када је избио Други светски рат, Немци су мошти извадили из гробнице у порти Цркве и пренели на месно гробље.)
После свечане литије преломљени су славски колачи, а старим и новим кумовима обратио се домаћин, протојереј-ставрофор Брацо Санчанин и позвао на трпезу љубави у Светосавски дом.

Вероучитељ Горан Груловић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *