,,Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди неверан него веран.“ (Јн. 20:27)
Недеља Антипасхе, посвећена апостолу Томи и његовом неверству у Васкрсење Христово почетак је свих недеља, јер после Васкрса први пут понавља и обнавља празник Васкрсења. Хришћанима је врло блиско умовање о поруци Томине недеље, пре свега због великог броја обраћеника у веру православну, али и због слабе верности појединаца међу православнима. Заиста, овај догађај из прошлости може бити пример читавој васељени, међутим после уверења апостола Томе, свака сумња у истинитост Васкрсења нема своје оправдање.
У тај недељни дан окупљени у Пећинцима сведочили смо новом уверењу и обнови заједништва једне парохије, покидане удове од тела данас смо затекли спојене и обновљене. Верни народ пољуљан идеологијом световном увидео је ништавност овога века и као апостол некада, тако српски род сада похитао је свом Архипастиру и Победитељу Помазанику Исусу у наручје спасења.
Недељном Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Сремски Господин Господин Василије уз саслужење протојереја – ставрофора Милета Јокића пароха бусијског, протојереја – ставрофора Радомира Клинцова пароха путиначког, протојереја Слободана Вујасиновића Архијерејског намесника сремскокарловачког и пароха сремскокарловачког, протонамесника Бојана Мијановића Архијерејског намесника пећиначког и пароха пећиначког, јереја Предрага Антонијевића пароха новопазовачког, јереја Драгана Зорице пароха јарачког, владичанског ђакона Горана Власца и ђакона Слободана Кузмановића, који је служио при Храму Пресвете Богородице у Батајници.
Преосвећени Епископ Сремски Господин Господин Василије благоизволео је благодаћу Духа Светога на данашњи дан доделити два чина, рукоположити ђакона Слободана Кузмановића у чин свештеника и произвести јереја Бојана Мијановића Архијерејског намесника пећиначког у чин протонамесника.
Беседа Његовог Преосвештенства подсетила је на догађај неверства апостола Томе и упутила јасну поруку да и они најближи Васкрсењу могу посумњати, али љубав према оданима Господ не одбацује, него се показује и доказује на уверење и охрабрење. Посебном речју Епископ се обратио верном народу Пећинаца позивајући на сабор 15. маја, када ће Срем дочекати Његову Светост Патријарха Српског Господина Порфирија и све Српске Епископе на прославу стогодишњице уједињења Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима.
На предлог протонамесника Бојана Мијановића Епископ Сремски уручио је грамате најзаслужнијим хришћанима који су помогли у изградњи парохијског дома и позвао све верне да узму учешћа и да се скупе у салу парохијског дома, како би се осветило ново здање.
Засигурно Срем овакво здање до сада није имао, не само по својој величини, већ пре свега по својој лепоти нови парохијски дом је не само украсио Пећинце, већ је показао снагу,знање и достојанство људи који у њему живе. Дом је осмишљен тако да не представља само дом свештеника већ читавог села, понајвише због велике и лепо уређене сале која се налази у приземљу. Здање од три нивоа саграђено је по узору на византијске зграде, ова на себи има и главно хришћанско обележје, крст на највишем и најупечатљивијем месту. Прилазећи дому сав верни народ дивио се лепоти и украшености зграде коју су додатно красила деца у народним ношњама играјући српска кола у дворишту дома.
Чин освећења извршио је Његово Преосвештенство Епископ Сремски Господин Господин Василије уз саслужење протојереја Ђорђа Марића пароха шидског и протојереја Слободана Вујасиновића Архијерејског намесника сремскокарловачког и пароха сремскокарловачког. Преосвећени Епископ захвалио се најпре труду, жељи и вољи протонамеснику Бојану Мијановићу, а затим и пећинчанима на подршци и љубави према свом свештенику, који се несебично трудио да се ово здање подигне. У част и славу Васкрслога Христа Епископ је благословио трпезу, коју су заједно припремили становници Пећинаца како би са својим свештеником и његовом породицом достојанствено дочекали црквене достојнике.
Протоманесник Бојан Мијановић је после ручка доделио захвалнице свим заслуженим парохијанима места Пећинци и исказао велику захвалност на великодушности свих верника који су му помогли да овај дом српског православног свештеника приведе својој намени. За време говора и додељивања захвалница на видео биму мењале су се слике које су враћале сећање на тренутке обнове и на све оно што је та обнова донела, а то је обнова заједништва.
У свом обраћању протонамесник Бојан Мијановић Архијерејски намесник пећиначки и парох пећиначки изразио је своју највећу захвалност Његовом Преосвештенству Епископу Сремском Господину Господину Василију на указаном поверењу и пруженој љубави.
Посматрајући обраћање протонамесника сви присутни увидели су да највећа дела се поверавају онима који највише могу да понесу у част Христа, да је Епископ увек добро мерио када је рукополагао своје свештенике и да се та мера на достојанствен начин враћа верном народу. Послушност за градњу овог здања претвара се у градњу једног већег здања, а то здање налази се у Царству Христовом. Скромност и послушност претаче се у награду и плату записану на небесима. Трудом, радом и посвећеношћу све се може постићи, зато онај ко има уши да чује нека чује и ко ома очи да види нека види да је могуће велика дела чинити љубављу Божијом.
Протонамесник је уручио поклоне слојој сабраћи захваљујући на подршци и указаној љубави свих претходних година, посебно поштовање указао је свом намеснику протојереју – ставрофору Милету Јокићу, изражавајући речи хвале за све што га је у животу научио. Највећу захвалност изразио је Преосвећеном Епископу и свом духовном оцу, поклањајући посебан дар – панагију, али врло специфичну, сачињену од чистог сребра техником филиграмског рада познатом као призренски филиграм, којим је оковано орахово дрво старо хиљаду година извађено поред Сирмијума у реци Сави, и на њему осликана Богородица Беочинска, она која децу даје неплоднима, јер сви ми смо деца Њена и она је наша поровитељка са груди Епископа који је слика Бога живог.
,,Господ мој и Бог мој!“ (Јн. 20:28)
јереј Стефан Сремац
Извор: Епархија сремска
,,Господ мој и Бог мој!“ (Јн. 20:28)
јереј Стефан Сремац