Пећинчани однели помоћ манастиру Света Петка Изворска код Параћина

„Ми не држимо веру ради вере, него ради спасења душа наших. Нико не путује због пута, него због некога или нечега шта га очекује на крају пута.“

Св. Владика Николај

И ми пођосмо те недеље до манастира Света Петка Изворска, са жељом да уручимо помоћ коју су наши парохијани прикупили наменски за помоћ Дому за женска лица ометена у развоју који функционише при манастиру.
Светосавска омладинска заједница, Коло српских сестара Пећинци, уз Благослов Архијерејског намесника пећиначког јереја Бојана Мијановића и под покровитељством Општине Пећинци и Индустрије меса „Ђурђевић“, кренули су пут Параћина у суботу 22. јануара.
Мати Гликерија, задужена за хуманитарне активности, дочекала нас је и упутила нас у проблеме са којима се сестринство сусреће у раду са штићеницима.
Један од њих је и материјалне природе, па је тако сестринство константно у проблему како да обезбеди неопходне ствари и новчана средства за рад дома и бригу о штићеницама.
Захваљујући људима добре воље, донаторима, фирмама и појединцима, однели смо помоћ у виду хране, гардеробе, средстава за личну хигијену и пелена за одрасле које су им најнеопходније.

По завршетку посете у овом манастиру, кренули смо даље, до обронака планине Баба где се налази манастир посвећен Пресветој Богородици.
Ни слутили нисмо да смо тог дана заправо ми кренули по једну врсту помоћи, по благодат која ће од тог момента бити указана свим становницима Пећинаца и околине.
Захваљујући Оцу Јовану из манастира Лешје, на крају пута нас је дочекао дар, који нас је у исто време испунио љубављу, али и обавезао, да још пожртвованије и сигурније корачамо путем Светог Саве којим смо кренули.

„Свети Сава је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо, пут којим идемо. Има томе већ осам векова и тај пут и тај језик и то писмо и тај крст нису изван нас него у нама и не можемо их изгубити ако не изгубимо себе и своје унутрашње једро. Савин прах је између нас. Његовим крвним судовима повезани смо у једно светосавско биће. И оно се не може раздвојити а да не растргнемо Светог Саву. Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ, а та прича не стари нити се умара и све што причамо само су њена поглавља“.
Матија Бећковић

Секретар СОЗ-а Пећинци
Ивана Петковић

Извор: Епархија сремска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *