Дурбин Саве Владиславића

Дурбин Саве Владиславића, књига аутора Велимира Ивановића представљена у Галерији РТС, у петак 17. септембра 2021. године.

Сава Владиславић, човек немирног духа, током живота је пропутовао готово цео свет, од Лондона до Пекинга, у међувремену тргујући, основао руску тајну службу, био у важним дипломатским мисијама, утврдио границу између Русије и Кине, основао један град, спасио руски двор од уништења, подигао устанак у Херцеговини, основао Карловачку гимназију…

Велимир Ивановић је написао његову романсирану биографију под називом Дурбин грофа Саве Владиславића. Наслов књиге је симболичан – кроз дурбин се види даље него голим оком. За стварање књиге аутору је било потребно четири године истраживања и годину дана писања да би роман изашао пред читаоце.

Обилна и велика биографија, фактографија и документа која је песник Јован Дучић успео да пронађе у архивима, била је материјални основ за писање ове књиге. Постојале су и празнине у Савином животу, јер су његове делатности биле и тајне операције, тајне мисије, што отвара простор и могућности писцу да ствара у пуном замаху.

С обзиром да је Владиславић, када се преселио у Цариград и у османској престоници основао фирму, почео да се бави и обавештајним радом, роман је у великој мери и шпијунски. Обавештајна активност Саве Владиславића у Цариграду настављена је и пошто је отишао из турске престонице. Тада одлази у Русију, среће се са Петром Великим и почиње Владиславићева руска одисеја. 

Посебну тешкоћу представљала је реконструкција Савиног приватног живота. Реконструкцијом Владиславићевог живота, Ивановић је, како каже, дошао до закључка да се гроф Владиславић први пут оженио Маријом која је умрла од туберкулозе, са којом је имао сина Луку, који је настрадао као младић на мору код полуострва Пељешац. Оно што је још познато, јесте да је из другог брака имао ћерке, које су све умрле у младости. 

У Сремским Карловцима је основао прву српску школу, никло је још шест српских школа на простору тадашње Хабсбуршке монархије, а помагао је и финансирао бројне српске манастире.

Филм и серија о животу Саве Владиславића

Ивановић открива да су у току преговори са филмском породицом чувеног редитеља и пријатеља Срба Никите Михалкова о снимању играног филма и серије од 15 епизода, која ће бити снимљена по његовој књизи. У току је њено превођење на руски језик.

На представљању је говорила и главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, која се такође помно бавила истраживањем Савиних путева на далеком истоку Русије. Са присутнима је поделила импресије током боравка у Кјахти, граду на граници Русије и Монголије, који је основао Владиславић. Становници тог града плакали су када им је делегација која је дошла из Србије уручила икону Светог Саве. „Друго моје изненађење била је чињеница да они јако добро познају своју историју, јако добро знају ко је био Сава Владиславић, далеко боље него што ми овде, већина њих је говорила о жељи да се том граду врати стари углед.“ рекла је Милинчићева.

Савина црква на граници са Монголијом

Град који је Сава основао име Кјахта носи од 1934. године, а крштено име му је Троицкосавск. Постоји иницијатива да се оно врати. У граду је Владиславић подигао и цркву посвећену Светом Сави Српском, духовну предстражу на источној граници Руског Царства. Крајем 18. века уништена је у пожару.

“Данас се, захваљујући пре свега руској држави, тај храм реновира. Ту је и идеја коју ћемо, надам се, моћи да реализујемо, да наша држава направи иконостас те цркве и на тај начин продужи оно што је својевремено започео Сава Владиславић. Не можемо да утичемо на промену његовог имена, али олтар не кошта превише, то од нас зависи”, рекла је Милинчићева.

Потомак чувеног грофа Бранко Вукомановић је дао уводно слово на почетку казавши да ову књигу није могао да напише свако, да је Велимир Ивановић ушао не само у општу историју, већ у историју сваке појединачне области, историју ратовања тог времена, бродоградње и културе.

Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион

Говоре: Бранко Вукомановић – потомак и Љубинка Миличић – уредник Спутњика:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *