UA-93122834-1

УСНУО У ГОСПОДУ ДР MИЛEТA РAДOJEВИЋ, СAВEТНИК МИНИСТРA ЗA ВEРСКA ПИТAЊA

УСНУО У ГОСПОДУ ДР MИЛEТA РAДOJEВИЋ, СAВEТНИК МИНИСТРA ЗA ВEРСКA ПИТAЊA

Према објави Mинистaрства прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja сa вeликoм тугoм oбaвeштaвaмо вас да je уснуо у Господу др Mилeтa Рaдojeвић, сaвeтник министрa зaдужeн зa вeрскa питaњa.

Др Милета Рaдojeвић, кojи je прeтхoднo рaдиo кao дирeктoр Кaнцeлaриje зa сaрaдњу сa црквaмa и вeрским зajeдницaмa, придружиo сe тиму Mинистaрства прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja и свaкoднeвнo прeдaнo и oдгoвoрнo рaдиo нa унaпрeђeњу вeрскe нaстaвe, прoмoциjи тaлeнaтa и нaдaрeних учeникa, студeнaтa и нaучникa и oчувaњу српскoг идeнтитeтa и трaдициje. Зaхвaљуjући Рaдojeвићу, Mинистaрствo je успoстaвилo нaгрaду зa истaкнутe пojeдинцe.

На празник Светих и праведних Јоакима и Ане, 22. септембра 2017. године, у Међујужју, господин др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, одликован је на предлог Црквене општине међулушке Орденом Вожда Карађорђа. Епископ Јован је након уручења ордена др Радојевићу рекао да је ово високо признање заслужио својом великом делатном љубављу, коју је указао не само храму Светих Јоакима и Ане, већ и широм Епархије шумадијске и српске Цркве.

На празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, 16. новембра 2018. године, у Крагујевцу, током свечаног сабрања у Епархијском двору Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уручио је Орден светог Краља Милутина господину др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије.

Ово високо признање додељено је господину Радојевићу од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ, а на предлог Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована. Владика Јован је приликом уручења ордена подвукао да је г. Радојевић “човек Цркве, пун љубави и разумевања за СПЦ” и да је ово високо одликовање “мали знак пажње за све што чини за нашу свету Цркву”. Примивши знамење, г. Милета Радојевић је изразио велико задовољство што може да заблагодари СПЦ, посебно Епископу Јовану на чији је предлог и одликован овим знамењем. “Када добијете овакво признање, не можете а да се не запитате да ли га и заслужујете”, рекао је г. Радојевић и истакао да није сам дао допринос својој Цркви, већ се са својим сарадницима потрудио да увек помогне тамо где је најпотребније. “Молимо се за симфонију државе и Цркве”, рекао је г. др Радојевић, подвукавши да је Епархија шумадијска у погледу обнове међу првима у целом нашем народу. “Трудићу се да и убудуће помажем како ову, тако и друге Епархије СПЦ”, закључио је г. др Милета Радојевић и пренео поздраве Владе Републике Србије и Министарства правде.

Са светима упокој, Христе, душу слуге Твога, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни!

УСНУО У ГОСПОДУ ДР MИЛEТA РAДOJEВИЋ, СAВEТНИК МИНИСТРA ЗA ВEРСКA ПИТAЊA

БИОГРАФИЈА

Господин Милета Радојевић је рођен 17. децембра 1955. године у Миросаљцима код Лазаревца. После завршене ОШ уписује и 1973. године завршава Aутосаобраћајну школа ГСП “Бора Марковић” а 1974. године Средњу аутосаобраћајну техничку школу у Земун. Вишу економску школу завршио је у Београду 1985. године а Технички факултет “Михајло Пупин” у Зрењанину 2005. године. Магистарски рад на тему “Производни менаџмент-Управљање развојем” одбранио је на Техничком факултету “Михајло Пупин” у Зрењанину 2007 године, док је из научне области Управљање развојем одбранио докторску дисертацију на Економском факултету Универзитета “Мегатренд” у Београду 2012. године.

У периоду од 1976. године до данас господин Радојевић је обављао више значајних и одгворних дужности почевши од дужности: референта за саобраћај СО Лазаревац, заменика директора у СП “Стрела” Лазаревац, директора ДП “Јанко Стајчић”, Лазаревац, председника УО ДП “Јанко Стајчић”, Лазаревац, члана Градског већа Скупштине града Београда, генералног директора ГСП Београд, до дужности директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, односно до дужости директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије на којој се налази од 2012. односно од 2014. године.

Такође у овом периоду господин Радојевић је обављао и дужности председника ССРН Лазаревац (1988-1990), посланика у првом сазиву Скупштине Србије (1990-1992), председника Плесног савеза Југославије 1994-1998 и потпредседника СО Лазаревац (1996-2000).

Господин Радојевић је носилац значајних признања и одликовања почевши од ордена Светог Саве II степена, преко ордена Епархије шумадијске (Вожда Карађорђа и Светог Симеона Мироточивог), ордена Епархије ваљевске, ордена Епархије будимљанско-никшићке, ордена Епархије горњокарловачке, ордена Епархије будимске, до великог броја грамата и захвалница из Епархија СПЦ, захвалница и признања од других цркава и верских заједница (Римокатоличке цркве, Исламске заједнице, Реформатске хришћанске цркве, Румунске православне цркве, Гркокатоличке цркве и др.).

Први контакт, комуникацију и сарадњу са Епархијом шумадијском господин Радојевић је остварио са Његовим Преосвештенством блаженопочившим Епископом шумадијским Г. Савом 1988. године када је господин Радојевић изабран за председника Социјалистичког Савеза радног народа у Лазаревцу. За члана Епархијског Савета Епархије шумадијске господин Радојевић је изабран 1991. године и ту дужност је вршио до 2002. године.

Као члан Епархијског савета, с обзиром да је у то време био и посланик у Скупштини Републике Србије, активно је био укључен у све послове Епархије шумадијске који су се односили на градњу храмова, а посебно у намесништву колубарском где је заједно са Архијерејским намесником колубарско-посавским, сада покојним протом Живорадом Јаковљевићем, био координатор на градњи храмова: у Рудовцима, Крушевици (Липар), Степојевцу, Великим Црљенима и Миросаљцима, где је био председник грађевинског Одбора на изградњи храма и по ком основу му је 1997. године додељен Орден Светог Саве II реда.

Такође господин Радојевић је био укључен у изградњу-обнову цркве брвнаре у Брајковцу, изградњу цркве-брвнаре у Венчанама и цркве-брвнаре у Барошевцу. Активно је учествовао и на свим обновама храмова на подручју колубарског намесништва, посебно храму у Чибутковици, Лесковцу, Јунковцу, Барошевцу итд. као и на изградњи парохијских домова у Степојевцу, Миросаљцима, Рудовцима, Чибутковици итд.

Господин Радојевић је био ангажован од првог дана од отварања Богословије у Грошници код Крагујевца за коју је из намесништва колубарског обезбеђивао средства за набавку опреме и намирнице, а потом и у активностима око изградње нове Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

Од ступања на дужност руководиоца у ресору вера Владе Републике Србије од 2012. године, господин Радојевић је узимао активно учешће у животу Епархије шумадијске, с обзиром да је у њој и рођен и у њој живи дајући допринос на изградњи и обнови храмова и манастира на територији епархије као и других црквених објеката, парохијских домова и сл. То ангажовање било је присутно на територији скоро свих црквених општина Епархије шумадијске.

Поред ангажовања у Епахији шумадијској Господин Радојевић је настојао да у претходних шест година од доласка на место директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у потпуности сагледа стање у Српској Православној Цркви и у свим епархијама наше Цркве и са својим сараницима и као представник државе да допринос по свим пројектним активностима које држава финансира из буџета и да равномерном расподелом средстава, а према потребама епархија, и стању у епархијама, допринесе на пословима изградње, очувања верског, културног и националног идентитета, верског, средњег теолошког и високотеолошког образовања и пружања помоћи епархијама у свим сегментима колико је то било потребно и могуће од помоћи монасима и свештеницима у сиромашним манастирима и парохијама до помоћи у стварању бољих економских потенцијала и развоју делатности.

Носилац је ордена Светог Саве, Светог Симеона Митоточивог, Краља Милутина, Вожда Карађорђа као и других високих одликовања Српске Православне Цркве.

ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ:

  1. Развој термовизијских мерења у индустрији Коаутор “Одржавање машина” Бр. 5-2005
  2. Менаџмент знања Коаутор “Менаџмент знања” Бр. 1-2006
  3. Студија оправданости изградње топлификационог система града Љига “Енергетске технологије” Бр. 1-2007
  4. Вуковић, Адамовић Ж., Радојевић М., Специјалиста за одржавање техничких система, Зборник радова-Развој и одржавање железничких транспортних средстава, Бања Лука 2008, Друштво за енергетску ефикасност БиХ
  5. Адамовић Ж., Вуковић В., Радојевић М.- Савремене методологије одржавања, Зборник радова-Развој и одржавање железничких транспортних средстава, Бања Лука 2008, Друштво за енергетску ефикасност БиХ
  6. Адамовић Ж., Радојевић М., Несторовић Г., Утицај формирања програма одржавања на повишење нивоа подмазаности техничких система, часопис “Реинжињеринг”, Зрењанин 2008. ISSN 1820-7294
  7. Aдамовић Ж., Радојевић М., Несторовић Г. Нови модели одржавања на бази техничке дијагностике, часопис “Одржавање машина”, Смедерево 2008, ISSN 1452-9688
  8. Aдамовић Ж., Бешић Ц., Радојевић М., Развој експертних система за одржавање, часопис “Одржавање машина”, Смедерево 2008. ISSN 1452-9688
  9. Управљање променама у пословању привредног друштва- Врњачка Бања 2008, Зборник радова “Менаџмент иновације и развој 2008 ISSN 1452-8800
  10. Управљање променама као фактор успешног пословања привредног друштва, Зборник радова и ЦДКМ 2008 “Управљање квалитетом и поузданошћу” УДК 658.56 ISSN 1451-4966, 11. Meђународна конференције, Београд 18-19.06.2008.
  11. Грандов З., Јовановић В., Радојевић М., Оцена ризичности бизниса у турбулентном привређивању, Коаутор, Зборник радова, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2012. ISBN 978-99955-49-93-0
  12. Радојевић М., Јовановић В., Барјактаревић М., Прилагођавање планирања бизниса кризном привређивању, Коаутор, Часопис за економију и тржишне комуникације, Паневропски универзитет “Апеирон”, Бања Лука, 2012, ISSN 2232-8823

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

  1. Ж. Адамовић, М. Радојевић, Н. Грбић, Д. Адамовић “Увод у технологију одржавања” ТЕХДИС БГД, 2006.
  2. Ж. Адамовић, С. Стефановић, М. Радојевић “Проактивно одржавање машина”, Друштво за тех. Дијагностику и академија инжењерства одржавања, Београд 2008.
  3. Ж. Адамовић, Г. Јованов, М. Радојевић, С. Меза, Уџбеник “Управљање ризиком”, Универзитет у Новом Саду, ТФ “ Михајло Пупин” Зрењанин, 2008.
  4. Ж. Адамовић, Ј. Јањић, М. Радојевић, Д. Мирич, Д. Адамовић, “Вибродијагностика индустријских машина”, Друштво за тех. Дијагностику Србије, Смедерево 2008.
  5. проф. др Адамовић Ж., др Стефановић С., проф мр Пауновић Љ., мр Радојевић М., мр Тул Р., мс Пауновић К., дипл.инж. Адамовић М., “Роботизоване машине и роботи”, ТЕХДИС, Београд 2009.

 

Извор: Епархија шумадијска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *