Храмовна слава цркве Свете Марије Магдалине на Банстолу

Парастос невино побијеним Србима у хрватској акцији Олуја

У цркви Свете Марије Магдалине на Банстолу данас, на дан храмовне славе 04. августа 2021. године, Светом Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ сремски Василије. Преосвећеном су саслуживали високопреподобни архимандрит Стефан игуман великореметски, протојереји-ставрофори др Драгомир Сандо, Никола Котур оксфордски парох у пензији родом из Крајине (из села Вељун, између Карловаца и Слуња, данашња Хрватска), Петар Јованчевић, Мирослав Јосић, старешина цркве у Манђелосу; протојереји Радомир Сандо, старешина цркве у Сланкамену и  Јовица Гачић; јереј Александар Класнетић и јереј Бранислав Дивљак из цркве Светог архангела Гаврила у Лаћарку са намесником сремскокарловачким оцем Слободаном Мајкићем, као и епархијски ђакон Горан Власац.

После Свете Литургије и резања славског колача одслужен је парастос страдалима у злочиначкој акцији „Олуја“, у присуству верног народа, сродника и потомака пострадалих, представника владе Републике Србије и Републике Српске, првог саветника Амбасаде Руске Федерације г. Александра Кананихина, почасног конзула Белорусије у Републици Српској, Удружења Крајишника, Славонаца и других. Данашњем догађају су присуствовали др Марко Николић, помоћник директора Управе за вере и сарадњу с црквама и верским заједницама, као и Чувари Христовог гроба из Батајнице, представници Хуманитарне организације „Српски ратник“.

После парастоса, Преосвећени владика Василије је произнео слово о данашњој светитељки Благој Марији, заштитници велелепне цркве грађене у руском стилу и произнео слово о страдању и прогону Срба у акцији „Олуја”.

Проповед Епископа Василија на Банстолу  

„Драга браћо и сестре, ево нас на овом светилишту на Банстолу, на овом прекрасном месту, у цркви Свете Марије Магдалине, подигнутој у славу и част свим Србима широм света. Подижући ову светињу сећамо се свих наших Срба расејаних по читавом свету. Сећамо се и Руса који су дошли 1917. године на просторе сремске епархије, у Сремске Карловце, на челу са чувеним Митрополитом Антонијем Храповицким и генералом Врангелом. Сећамо се и у знак нашег српског страдања на просторима Далмације, Баније, Лике и Кордуна, на распетом Косову и Метохији, у њихову славу и част и памћења ради, подигнут је овај храм. Ова светиња је поникла, покушава да се улепша. Знамење је Божје на овом светом месту где ће се увек окупљати српски народ, Бога призивати, призивати равноапостолну Марију Магдалину, чудесно створење које је прву Бог благословио да доживи Васкрслог Господа и да се Њему поклони. Ова Божја угодница проповедала је Јеванђеље у читавом Риму, у Ефесу заједно са Светим Јованом Богословом, проносила је Реч Христову до свога уснућа у Господу. Њено целебно тело је у дванаестом веку пренесено у Цариград, где се и данас налази. 

Чудесне молитве Свете Марије Магдалине, њену снагу и енергију коју је Бог њој дао, она даје свима који јој се обраћају за помоћ. Светитељи су примили дар Неба и деле га свим људима добре воље и зато се ми њима обраћамо са молитвом да нам помогну на нашем животном путу. 

Данашњи скуп је скуп који они зликовци који су прогонили српски народ из наше српске Далмације, Славоније, Лике, Кордуна, Баније, Горског Котара и свих осталих места, прослављају као дан победе, а протерали су 250.000 Срба са својих вековних огњишта, из својих светиња, од својих гробова. Сви смо ми сведоци оног конвоја који је тужан ишао према земљи Србији и овим просторима где смо их примили као своје. Зликовци и усташе ликују, а у том конвоју је преко 2000 Срба, деце, жена, мученичке војске и војника побијено, што од усташа, што од НАТО војске. Непрестано кидишу на народе на Балкану, и нас Србе не остављају на миру. 

Је ли могуће да смо ми толики злочинци да нас толики свет мрзи и прогони? Мора да је у нашем бићу нешто погрешно што би морало да се исправи кроз наше преумљење у нашим главама, јер сетимо се да смо Господа остављали, да смо стоку у наше светиње затварали –  данас нам се враћа стоструко. Када смо било шта лоше учинили и себи и свом народу па и другима, свакако Господ то враћа на свој сопствени начин. Али нисмо толики зликовци да и данас ликују зато што нас нема на оним просторима где је остало неколико старих лица на огњиштима. Сада када прођете Далмацијом, Ликом, Кордуном, осталим местима виде се разорене куће, запустела огњишта и оне које нису обновљене – то су српске куће. Те куће које нису уређене нема ко да уређује, а и ако има, неће Хрвати ни да им омогуће, ни да им путеве направе, нити да их у било чему помогну, јер говоре да је наш народ другог, трећег реда.

Да не заборавимо

Зато ми сабрани данас овде, да не заборавимо душе уснуле у Господу и страдање свог народа, да не заборавимо нашу невину децу, да ова светиња прича о нашем страдању и говори о нашој историји на сваком месту, о лепоти душе Србинове, о великанима српског народа.

Јер, заборавили смо и Јасеновац и Јадовно и многа друга стратишта, чак и овде у нашем Срему, кад смо заборавили 8.000 покланих Срба у реду са нашим сликаром Савом Шумановићем, и многе друге невине жртве, и ретко се скупљамо, ретко помињемо та страдална места; макар да дођемо на места невино проливене крви која вапије ка небу.

Да их се сетимо кроз ову молитву и кроз благослов који нам је Црква оставила. Ако њих заборавимо, поновиће се и понавља се непрестана трагедија овога народа. 

Зато вас молим, овде и на сваком другом месту, да се нађемо сабрани памћења ради, да се присетимо живих и одржимо парастос за покој душа уснулих у Господу, не би ли сам Господ милостиви учинио да се више никад не понови ниједном народу на свету ова трагедија српског народа који је доживео најтежи ударац кад је 250.000 Срба прогнано са својих огњишта. И раније је било ратова, али су они некако завршени и народ је опстао на тим просторима, али ово је најгори ударац јер је српски народ, изгнан, прогнан.

У земљи Србији наш прогнани народ из Хрватске прихваћен је као браћа и сестре, баш као што је то некада било са нашим народом са распетог Косова који је под Арсенијем Чарнојевићем дошао на ову страну и нашао се међу својима. Светиње фрушкогорске су биле ту са својим светитељима, вршиле су своју мисију, прихватиле су све нас који смо овде дошли.

Помињући данас све упокојене, помињући и нас овде сабране, да драги Бог буде милостив и да одагна и ову пошаст и болештине са наших душа и из нашег срца, да нас сачува оволико колико нас је опстало, а даће Бог да се српски народ обожи, умножи и сложи, онако како је говорио Свети владика Николај Охридски и Жички. 

Нека данашњи велики дан успомене на страдање српског народа, а дан памћења на велику светитељку равноапостолну Марију Магдалину, која нас је окупила у овој светињи на Банстолу, буде на здравље и спасење и Богом благословен. Амин. 

После Епископа говорио је и кум славе, г. Вељко Вукелић, а пригодним програмом у којем су учествовали Србски појци, Ранка Срдић, песник Милан од Дрине и гуслари, завршено је празновање Божје угоднице Благе Марије и сећање на невино пострадале Србе у акцији хрватских снага, под именом „Олуја“. Да све прође у савршеном Богоугодном реду, старао се старешина цркве отац Саша Хрвачевић.

Ми Руси, сматрамо вас Србе својом рођеном браћом – г. Александар Кананихин

Први саветник Руске Амбасаде у Београду и Аташе за културу Руске Амбасаде г. Александар Кананихин, присуствовао је Светој Литургији и парастосу за страдале у злочиначкој акцији хрватске војске “Олуја” у храму Свете Марије Магдалине у Банстолу. 

„За нас је овај догађај 4. август веома значајан и ми бисмо хтели да изразимо солидарност са српским народом који је нажалост морао да напусти своју рођену земљу. Морамо да будемо уз вас на овај дан. По мом уверењу ви Срби сте доста срећан народ, јер ви имате две отаџбине: једну малу вашу, и другу, велику руску, братске Русије, јер вас ми сматрамо својом рођеном браћом” – рекао је г. Кананихин. 

Благодаримо Зорици Зец за достављен извештај

Извор: Радио „Српски Сион“

Разовор с г. Александром Кананихином на парастосу 

Сећање Драгице Адамовић са Кордуна (часопис за Србе прогнане из Хрватске “Ратник”)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *