У седму недељу по Васкрсу, у којој се слави спомен Светих отаца Првог васељенског сабора одржаног у Никеји (325. г.), 13. јуна 2021. године, у цркви Преподобне мати Параскеве у Сурчину, Свету Литургију служио је протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски.

У својој проповеди отац Страхиња је вернима казао да Бог од нас не тражи да будемо високоумни као што су то Свети оци Првог васељенског сабора били, већ тражи од нас чисто срце, тражи да се љубав Божја и енергија Божанска распламса у свима нама да бисмо се волели, поштовали, чували.

„Ако ми хришћани не будемо со овој земљи, а требало би да јесмо, иако изгледа да нисмо, овај свет ће полако да склизне у пропаст и отићи ће тамо где не треба, а неретко нам делује као да је већ отишао…“ – казао је отац Страхиња и указао на нове неприродне појаве међу људима које се протежирају и пропагирају као нормалне (а нису нормалне), које ми треба да прихватимо, а чак нас нико и не пита да ли желимо да их прихватимо.

„Ми хришћани ћемо, како изгледа, у црквама и храмовима  бранити хришћанство као што су то чинили хришћани некад. Поменули смо Светог Георгија и Свете оце Првог Васељенског Сабора…бранићемо веру и сведочанство истине, најпре својим животом, узвикујући: Верујем Господе, помози моме неверју…“ – истакао је отац Страхиња.

После Свете Литургије одржано је изузетно промишљање о Преподобном Јустину Ћелијском. Надахнуто су говорили протојереј-ставрофор др Александар Средојевић и др Невенка Пјевач, вероучитељица, мр теологије. Уважене госте је тим поводом поздравио протојереј Страхиња Голијан.

Приповедање о Преподобном Јустину Ћелијском било је такво, као да је живи Светитељ Јустин управо ту са приповедачима и народом, храбри их, као што је храбрио кроз живот ове приповедаче. О сусретима, живој речи, о нераскидивој духовној вези са Божјим угодником, слушало се без даха, и све Јустиново, све Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, све Светога Саве и свих Светих и свих предака, стало је у сат ипо времена, данас, на овом месту, у срце верног народа. Захваљујући Високопреподобном архимандриту, настојатељу великореметском Стефану, издања изабраних мисли Јустина Ћелијског које је приредила невенка Пјевач, данас су стигла у руке благоверног народа.

Сећање на Преподобног оца Јустина (Поповића) (1894-1979)

Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић

У Енциклопедији Православља је записано да је отац Јустин један од „највећих  подвижника, мислилаца, богослова и духовних вођа у православној историји Срба, настављач великог просветитељског дела Светог Саве и Епископа Николаја Жичког у двадесетом веку, и вероватно у двадесет првом веку, па чак и више од тога – он је савест српске и читаве Православне Цркве и народа свога времена“.

– После Другог светског рата оцу Јустину није било допуштено од нове атеистичке власти да предаје на Богословском факултету, а сам факултет је 1952. године искључен из састава Универзитета и остављен на бригу Цркви. Отац Јустин је 1948. отишао у манастир Светог архангела Михаила у Ћелије код Ваљева, где је био конфиниран, више пута саслушаван и малтретиран од комунистичких власти, понекад и у животној опасности. На све то је отац коментарисао: „Црв прогони црва…“

– У манастирској тишини, усамљен у ваљевским планинама, отац Јустин се посветио научном богословском раду, више пута одбијајући да се прими епископског достојанства. У Ћелијама је написао око 40 томова разних дела – богословских, философских, патристичких, хагиографских, литургијских… Ту је и завршио свој овоземаљски живот на исти дан када је угледао светлост Сунца, на Благовести 1979. године.

– Отац Јустин је светац и богослов васељенске Цркве Христове! По свом богословском продирању у тајне Цркве Христове, он стаје раме уз раме са Светим Јованом Дамаскином и Светим Григоријем Паламом, а по снази произношења јеванђелске истине, громовит је као Свети Јован Златоусти и Свети Николај Српски.

Савет оца Јустина

„Богу се треба молити стално, поготово у невољама, у искушењима, на путу, у дому и ван њега – Господе помилуј, Господе опрости, Господе помози. У парохији и ван ње треба посећивати болне, ожалошћене, унесрећене и чинити милостињу.“

Азбучник богочовечанских мисли Аве Јустина

Невенка Пјевач

Из превирања душе Аве Јустина, у непрекидном трагању за Богочовеком, себекувању и самораспињању, испитујући све тајне и неба и земље, Ава Јустин је изнедрио небројене богомисли. Мисао Авина бритак је мач духовни. За сваку је рекао да није вредна ако се не извије у богомисао, у вечну и богочовечанску мисао. У њима нема компромиса. Стога је у њима све од Богочовека, за Богочовека и по Богочовеку.

„Ево пристајем да за сваку реч – не, за свако слово које сам написао, а да нема у себи кап православне ревности и варницу љубави, одтамнујем по годину дана, у овом и у оном свету. (22.319)“, Ава Јустин.

За текст и фотографије благодаримо Зорици Зец.

Извор: Радио „Српски Сион“

Протојереј Страхиња Голијан, проповед: