UA-93122834-1

У Вазнесењском храму у Руми одржано предавање на тему породице

У суботу, 29. маја 2021. године, Вечерњим богослужењем у храму Вазнесења Господњег у Руми, началствовао је јереј Ђорђе Санчанин, уз подршку протојереја Драгана Арсеновића, који се налазио за певницом. Поред мноштва верног народа, Богослужењу су присуствовали и професор др Зоран Павловић, редовни професор на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду и доцент др Далибор Крстинић, доцент на Правном факултету за привреду и правосуђе.

Након молитве, у парохијској сали Вазнесењског храма, испуњеној до последњег места, поменути професори, уважени гости румског храма, одржали су предавање на тему која је заједничка свима нама: ПОРОДИЦА КАО ВРЕДНОСТ.

На самом почетку, отац Ђорђе Санчанин је заблагодарио  сабраном народу и појаснио да је управо овакво дружење након свих Богослужења веома потребно како би се оправдало и претворило у дело све оно о чему се проповеда, када је реч о Живој Цркви.

У духу теме – породице – од стране присутних, као једне велике породице, није изостао ни коментар о протеклим годинама када се вредно радило на обнови храма, парохијској сали, па и тренутним радовима, попут припреме за постављање црепа на нови објекат продавнице и палионице свећа у порти храма, узносећи благодарност Господу што је након свега дао и оваква сабрања, када се духовно препорађа, а захваљујући духовним пастирима овог Светог храма, увек спремним да са народом сведоче о делима љубави према ближњем.

Ако знамо да је смисао породице у давању несебичне љубави и причињавању радости, ако знамо да су неопходни издржљивост и стрпљење, јер је то савршена Божанствена институција, онда је исто толико важно знати колико је вредност породице непроцењива.

У својим излагањима, уважени професори су кроз надахнуте примере, једноставне приче и јасна објашњења, не само заинтересовали о теми предавања него јој дали и дубљи смисао, да свако оде својим путем али са истим мислима. Можда би само једна од тих мисли била, баш како рече професор др. Зоран Павловић „ако нам се нешто лоше дешава то није никаква казна, то се дешава и другим људима. Него, треба да видимо како ћемо из тог лошег да испливамо. А испливаћемо са овом саборношћу, са том неком нашом природи својственом хуманошћу, дакле са нашом Мајком Црквом и са нашом другом мајком породицом…све пролази, све се мења, Српска Православна Црква је увек ту, и када је тешко, ако не пре, ми се онда њојзи обратимо“.

Ово богоугодно вече, за разлику од других, није се завршило већ тек започело, као увод у нека нова сабрања, нова дружења, учења и узрастања, а све са циљем да не испружимо своје дланове а у њима имамо камен који ће повредити ближњег, како рече и професор Зоран, већ напротив, да се у свакој прилици саосећамо са другим човеком и уз осмех га, тим отвореним длановима пригрлимо, спремни увек да му будемо помоћ и подршка.

Текст и фотографије: Мирјана Босић

Извор: Радио „Српски Сион“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *