UA-93122834-1

Парастос жртвама пострадалим на Сремском фронту

Епископ сремски Господин Василије је у понедељак 12. априла 2021. године у цркви Светог Стефана Штиљановића одслужо парастос пострадалима и убијенима на Сремском фронту. Епископу су саслуживали пароси шидски: протојереј-ставрофор Зоран Јагодић и протојереј Ђорђе Марић, као и епархијски ђакон Горан Власац, уз молитвено присуство архијерејског намесника шидског протојереја-ставрофора Радомира Мишића.

После парастоса Преосвећени Владика сремски је поздравивши представнике Војске Републике Србије, представнике Републике Србије, државног секретара за рад, запошљавање и борачка питања г. Миодрага Капора и града Шида, произнео беседу.

Беседа Епископа сремског Василија после парастоса жртвама Сремског фронта:

„Сваке године на дан 12. априла сабирамо се овде, на овој крвљу заливеној сремској пољани која нас опомиње. Сабрани у овој црквици посвећеној Светом Стефану деспоту српском Штиљановићу, и самом мученику и страдалнику, око овог Меморијалног центра који памти све невине жртве нацистичке Немачке, фашистчке Италије и усташке Хрватске.

Дошли смо данас овде са осећањем не да судимо, него да са дужним сећањем и хришћанским пијететом одамо пошту борцима – преко 39000 српске нејачи и див бораца, и витезова нашег народа. Сремски фронт ће у сећању српског народа вероватно остати као велико стратиште, а можда и смишљена голгота српске младежи.

Остаје данас енигма и скривена намера уз коначни обрачун са Немцима и усташама и слом непријатељске војске и изјава Љубомира Почековића, ратног војног инвалида, која најбоље илуструје шта се заиста збило и дешавало у каљузи сремској при крају рата, на једном од највећих стратишта Другог светског рата.

За непуних шест месеци од краја октобра до средине априла  ратне 1944-1945. године страдало је више од 30000 голобрадих бораца, већином Срба. Голобради младићи из Горњег Милановца, Ваљева, Мачве, Босне, Македоније, Срема, Бачке, Баната… из свих српских крајева и земље мобилисани су и доведени овде на Сремски фронт.

Српски народ је крварио за идеале братства и јединства  и донео слободу многим другим народима да би на крају доживео комадање своје територије и погибију своје деце…

Нису нас довољно побили ни у Јасеновцу , ни у Јадовну, Пребиловцима, Крагујевцу , Краљеву, Сремској Митровици и широм мученичке Југославије где год је српски народ живео и нису се довољно задовољили  фашисти, Немци и усташе, као ни њихови потомци који су нас крајем 20. и почетком 21. века бомбардовали од стране НАТО агресије нападом на суверену земљу без одлуке УН-а  за које никада нико није одговарао.

Питамо се, је ли ово благослов и добродетељни акт  цивилизоване и демократске  и савремене Европе? Је ли могуће да цивилизована Европа има такав злочиначки курс  и програм у својој визији? Које би речи могле да искажу тугу и бол који је настао у неправди?

Солидарности је увек било у нашем народу, у најтежим моментима. И див хероји у оно време! А ево и  та солидарност  исказана је и сада током епидемије  где су наши витезови  постали лекари и медицинске сестре и сви људи добре воље  који помажу  оболелим људима.

За страдале и чланове њихових породица, погибија у сам освит слободе, Сремски фронт ће остати  место невино проливене крви која вапије ка небу, а нама кроз молитве и сећање  место свето које се никада не сме заборавити. Позивамо све одговорне  људе у држави и Цркви да се овде и на свим нашим стратиштима одржавају часови историје, да се не заборави и да нам се ово никад више и нигде не понови.”

После парастоса сабрани народ са Епископом сремским и представницима делегација је присуствовао пригодном културном програму испред комплекса  спомен обележја Сремског фронта.

Велика благодарност за записе, епархијском ђакону Горану Власцу и ђакону шидском Лазару Павићу.

Благодаримо Зорици Зец за текст, звучни запис и фотографије.

Извор: Радио „Српски Сион“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *