На празник преноса моштију Светог Јована Златоуста, 9. фебруара 2021. године, у манастиру Раковица обављено је опело новопредстављеног протојереја – ставрофора Игњата Товаровића, који се упокојио у недељу 7. фебруара 2021. године.

Опелом је началствовао протојереј – ставрофор Часлав Маринковић, уз саслуживање двадесет два свештеника и једног ђакона, а уз молитвено присуство многобројног свештенства, сестринства манастира, породице, пријатеља, духовних чада и верног народа.

У току опела, присутнима се обратио протојереј – ставрофор  др Драгомир Сандо , професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је својим речима присутне подсетио на лик и дело почившег проте. Такође, надахнуту беседу произнео је и дугогодишње духовно чедо проте Игњата, јереј Бранислав Керечки, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину.

Уз звуке менастирских звона, тело проте Игњата је испраћено у његово родно село Букор, на Церу, где су га дочекали многобројни свештеници, родбина, пријатељи и благочестив народ. Након малог помена и опхода око храма, тело проте положено је у гроб иза олтара храма Свете Тројице, које је иначе задужбина проте Игњата и његове браће.

Вечан ти спомен достојни блаженства брате и оче наш Игњате.

Биографија

Протојереј – ставрофор Игњат Товаровић рођен је у Букору, подно славне планине Цер, 1. јануара 1953. године, у породици честитих домаћина Боривоја и Јелице. Основну школу завршио је у Криваји, 1968. године, а  затим упркос противљењу тадашњих власти завршава Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, 1974. године. По завршетку богословије епископ сремски Макарије (Ђорђевић) рукоположио га је у чинове ђакона и презвитера, у Саборном храму у Сремским Карловцима, 29. и 30. септембра 1974. године. Служио је на парохијама у Ердевику и Љуби (1974–1978) и Моровићу, Јамени и Батровцима (1978–1998). Генерално је обновио храмове Рођења Пресвете Богородице у Моровићу и Светог Георгија у Јамени, док је у Батровцима његовим залагањем подигнут нови храм Светих Апостола Петра и Павла (који је порушен у току другог светског рата).

У Батајницу прелази 1. новембра 1998. године, где је био постављен за старешину храма Светог Архангела Гаврила, који је генерално обновљен и уређен великим протиним трудом и залагањем. Као црквено-  судски тужилац служио је од 2010. до 2014. године, док му је дужност архијерејског намесника земунског поверена 2001. године, коју је савесно обављао све до пензионисања 2014. године. Након пензионисања по благослову Блаженопочившег Патријарха Иринеја постављен је за духовника манастира Раковице и на том послушању се налазио све до свог упокојења 7. фебруара 2021. године. Одликован је правом ношења црвеног појаса, 16. новембра 1982. године, достојанством протонамесника, 21. септембра 1990. године  чином протојереја, 19. септембра 1994. године и правом ношења напрсног крста, 27. новембра 2007. године.

Прота Игњат уснуо је у Господу 7.фебруара 2021. године након краће болести. Опело је служено у манастиру Раковица уз учешће многобројног свештенства и верног народа. Од проте су се беседом опростили протојереј – ставрофор др Драгомир Сандо и презвитер Бранислав Керечки.

Протојереј – ставрофор Игњат Товаровић сахрањен је у порти храма Свете Тројице у Букору који је задужбина његове породице.

Прота Игњат остаће упамћен као ревностан свештеник, изврстан администратор, сјајан беседник, духовник, пријатељ и родитељ, који је својом појавом чинио овај свет бољим и лепшим, и зато смо чврсто уверни да је сада у наручју Христовом.

Захваљујемо се оцу Браниславу Керечком на информацијама, као и на достављеном тексту, фотографијама и звучном запису.

Извор: Радио „Српски Сион“

Беседа протојереја-ставрофора Драгомира Санда на опелу протојереју – ставрофору Игњату Товаровићу:

Беседа јереја Бранислава Керечког на опелу протојереју – ставрофору Игњату Товаровићу: