UA-93122834-1

Духовно вече у Јакову – Јеромонах Јелисеј из манастира Нимник

Игуман манастира Нимник јеромонах Јелисеј одржао предавање у јаковачкој цркви Вазнесења Христовог

У недељу 7. фебруара 2021. године вечерњом службом је началствовао отац Јелисеј из манастира Нимник (Епархија браничевска)  уз саслужење пароха јаковачког оца Александра Симића и старешине шабачке цркве Светог Василија Острошког, оца Ивана Јанчића. Певницом је руководио јереј Перица Влаинић, старешина јаковачке цркве са сабраћом протојерејем-ставрофором Драганом Гвозденовићем, старешином бољевачке цркве Свете Петке и оцем Мирославом Вујићем (Епархија банатска). Хор „Свети Стефан Дечански“ којим диригује Мила Марковић је узвеличао пјенијем ово вечерње  богослужење.

Цркву је испунио верни народ који је исказао са свештенством велико гостољубље и радост због догађаја који је разгорео веру у срцима. Да тако увек и буде, на сваком боголсужењу, у свим црквама, жеља је свих, и свештенства и верног народа који ј својим сабрањем дао јасну поруку како чинити и како живети.

После вечерње службе, отац Јелисеј је одржао у парохијској сали предавање на актуелне теме које заокупљују људе и којима се више баве него молитвом и Богом. Поуке деци, младима, родитељима, поуке свештенослужитељима – и све из свакодневне службе Богу у манастиру Нимнику, дао је отац по скромности и смерности својој, из срца.

У знак пажње отац Перица је игуману манастира Нимник поклонио епитрахиљ, а оцу Ивану Јанчићу из Шапца, са чијом црквом су збратимљени, камилавку.Вернима су се обратили отац Иван Јанчић и протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић који је посебно говорио о природном прираштају нашег народа.

Песмом су вече обогатила певачка група Божури из Шапца.

Духовно сабрање је подржала Општина Сурчин чији су представници такође били присутни. Вече се после два сата и заједничке вечере завршило Молитвом за све оне којима је потребна помоћ и које отац Јелисеј чита сваке суботе у манастиру након Свете Литургије.

О манастиру Нимнику

Средњевековни манастир Нимник, подигнут у 14. веку, налази се у атару села Курјаче на путу који води од Пожаревца ка Великом Градишту.

Тачно време његове изградње до данас није утврђено, мада се у неким списима наводи 1371. година. Судећи по архитектури, извесно је да је подигнут у средњем веку, као задужбина властелина кнеза Богосава, савременика кнеза Лазара, који се спомиње у народној песми „Кнез Богосав и Старина Новак“.

Манастир је у почетку био црква, зидана каменом и покривена шиндром. После Првог српског устанка црква је попаљена, опљачкана и порушена до темеља. У рушевинама Нимника, мештани Курјача су 1823. године пронашли део његове средњевековне имовине, као што су крстови, богослужбени инвентар и драгоцености, које је срески начелник Јосиф Милосављевић покупио и предао кнезу Милошу Обреновићу. На старим темељима, уз помоћ народа, кнез Милош је 1825. године подигао нову цркву, поставио иконостас и набавио најнужније црквене књиге. Према попису из 1851. године, црква није имала фреске, већ је унутрашњост храма била омалтерисана и окречена, све до 1996. године, када је почело њено велико реновирање и живописање, завршено две године касније.

Црква је зидана од камена и цигала, са сводом од дасака, са подом сачињеним од обичне и римске цигле. Поред римске цигле, донете са оближњег античког Виминацијума, у један зид цркве узидан је и мермерни анђео са овог локалитета, који је био препознатљив детаљ римских градитељских мајстора. Поред цркве подигнута је и звонара, о трошку самог манастира и уз финансијску помоћ општине. Једно црквено звоно поклонила је попадија Петрија, удовица Јакова Петровића, који је био парох при овој цркви, а друго је поклонио Стеван Протић, трговац из Рама.

У последња два века, манастир Нимник служио је као парохијска црква, да би га 1936. године епископ Венијамин претворио у женски манастир, што је до данас остао. У манастирском комплексу налазе се и две капеле. Прва се зове „Светиња“ и налази се на гробу пастирице коју су, према легенди, убили Турци а друга се налази у манастирском конаку и посвећена је Покрову Пресвете Богородице.

Постоји легенда везана за назив овог манастира.

По приповедању, у овом крају је за време турске владавине живела девојчица која је одбила да турским војницима покаже пут до манастира, знајући да Османлије вероватно траже цркву да би је спалили.

Када су је питали где се манастир налази, девојчица је одговорила „нишћу нимик“ (у преводу – „не знам ништа“), на шта су Турци одговорили насиљем и сасекли дете на месту.

И дан данас на њеном гробу стоји једна од две капеле овог манастира по имену Светиња.

Манастир је саградио неки Богосав, који је по навођењу био један од војвода кнеза Лазара и за кога се сматра да је исти Богосав који се помиње у народној песми „Кнез Богосав и Старина Новак“.

https://nimnik.usb.rs/o-manastiru

Извор: Епархија сремска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *