UA-93122834-1

Превод житија преподобног Алексеја Карпаторуског исповедника

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, храм Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину издао је своју прву брошуру, превод житија преподобног Алексеја Карпаторуског исповедника. Са животом преподобног Алексеја могли су да се упознају само зналци руског језика. Житије до сада није преведено на српски језик, нити публиковано. Захваљујући преводиоцу Јелени Павловић, први пут читаоци ће моћи да читају житије на српском језику. Књижица је штампана на иницијативу младог свештеника и теолога Бранислава Керечког, пароха петроварадинског, као допринос обележавању стогодишњице уједињења Српске Патријаршије.

По предању хришћанство у Закарпатје долази веома рано. Познато је да су на овим просторима деловала Света браћа Кирило и Методије. Делови данашње Украјине били су мета непрестаних покушаја унијаћења. Чувену Ужгородску унију управо су прихватили русински свештеници, који су до тада исповедали православну веру. Притисци на вернике били су чести и снажни. Народ није могао слободно да исповеда православну веру. Циљ је био да се сузбије утицај Кијевске митрополије, под чијом је јурисдикцијом била и древна мукачевска Епархија.

У таквим околностима, почетком двадесетог века појављује се Александар Иванович Кабaљук, потоњи архимандрит Алексеј, са којим започиње покрет обнове православне вере на Закарпатју. Попут многих знаменитих отаца Цркве, у срце младог Александра љубав према благочешћу усадила је његова мајка. Више пута Александар одлази у Кијев, који је тада био главни центар духовности православих Руса. Посета Кијево-печерској Лаври оставила је снажан утисак на младог Александра, који још снажније жели да постане монах.

У току свог живота отац Алексеј сусрео се и са Патријархом српским Лукијаном Богдановићем у Сремским Карловцима. Децембра 1944. године архимандрит Алексеј отишао је у Москву, као делегација Закарпатске Православне Цркве, са молбом да се Руска Православна Црква пред Свештеним Синодом Српске Православне Цркве заузме да се мукачево-прешевска Епархија припоји Московској Патријаршији.

Читајући житије сазнајемо да је архимандрит Алексеј претрео је и заточеништво. Службе које је служио подсећале су на хришћанска сабрања у време гоњења. Његове проповеди грејале су душе верних. Због свог дуготрпљења и постојане вере Црква га је прибројала диптиху Светих. Крај његових моштију дешавају се многа чуда.

Честитајући оцу Браниславу добру намеру за превођење и публиковање житија преподобног Алексеја, апостла Закарпатја, како га многи називају, надамо се и молимо да овај првенац у издаваштву храма Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину буде на духовну корист и радост његових парохијана, али и свих оних који желе да следе примерима Светих Божјих угодника.

Текст: катихета Стефан Гавровски, дипл. теолог

Извор: Радио Српски Сион

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *