UA-93122834-1

Покров Пресвете Богородице – слава манастира Мале Ремете

Одувек је Црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим посредничким молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који Црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.

(извор http://www.spc.rs/sr/pokrov_presvete_bogorodice_8)

У препуној манастирској цркви коју Покровом својим штити Пресвета Богородица, Светом Литургијом  у Малој Ремети, 14. октобра 2020. г. је началствовао Епископ сремски Господин Василије.уз саслужење протојереја-ставрофора Рајка Цабунца, протојереја Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског и Бранислава Мишковића, старешине румског храма Сабора свих српских светитеља; јеромонаха Лазара раваничког и ђакона Горана Власца и Страхиње Џомбића.

Певницом је руководио проф. Карловачке богословије Јован Стојановић, док су богослови величанственим пјенијем славили Бога и громко са верним народом појали славски тропар.

Литургијску проповед произнео је отац Сретен Лазаревић казавши између осталог: „Прослављамо данас Покров Пресвете Богородице задивљени, и обрадовани смо, али опет и подсећани Ликом Пресвете  Богородице изображеним, где Она, чак и када је Господ каже да не моли, и даље моли за слуге своје и оне који су  јој поверени. Ми знамо да је Света Гора башта Пресвете  Богородице и да је под Њеним светим молитвама али исто тако знамо  браћо и сестре, да свако ко јој се обраћа и прилази, ко  јој непрестано молитве приноси, да Она непрестано Господу Богу узноси молитве. Да се и ми угледамо делом на Њену упорност, истрајност  у молитви, да се и ми тако потрудимо да коленопреклоно непрестано Господа Бога славимо и Њему се молимо а Господ ће већ наћи начина да преобрази срца наша да се и ми успињемо уз ону дивну лествицу коју нам је Господ дао још у Старом завету.

Да Господ учини да из једне у другу лествицу узрастамо непрестано и да му благодаримо за сву љубав коју нам је дао и за Пресвету Богородицу, нашу, заједничку мајку. Ако јесте драга браћо и сестре, Црква један организам којем је глава Христос и ако смо ми сви део тог  организма и Тела Христовог, и ако је Она Његова мајка, онда је и мајка свих нас.

Увек осећајући ту топлину блискости и љубави, непрестано јој прилазимо и благодаримо и молимо је за заступништво  да нас под покровитељством својим штити, и сваки крај и све нас хришћане које прослављамо дивно величанствено име Оца, Сина и Светога Духа, сада и у векове векова. Амин.“

Славски колач је принела гђа Стана Којић са породицом из Републике Српске, породица Малетић – кумови из Јарка, као кумови из Новог Сада и Сремске Митровице.

Слово Епископа Василија после Литургије и резања славских колача

“ У овим временима у којима се налазимо итекако нам је потребно да лекове  Духа Светога и Лекове и Духа и Тела , попримамо у светињама не плашећи се ничега, јер је Бог Онај који даје снаге свакоме од нас, брине се о свакоме  створеном на овом свету и о сваком човеку и души његовој. Брине се о нама  да превазиђемо све тешкоће и искушења које су снашле читаво човечанство, а ево и нас Србе.

Ми се молимо Богу јер је најбоље и најсигурније када се нађемо у светињама у заједници са Богом. Ту  се духовно напајамо а онда снагом Духа Светога да мало проповедамо реч јеванђељску својим животом и својим радом, лепим речима, својом  љубављу према ближњем свом. У сваком случају треба да  имамо некога уз себе, да не будемо сами, осамљени, усамљени, да не  не будемо егоисти који мисле само о себи и да само ми имамо потребе.  У монаштву и у свештенству најважније је служење Богу и другоме…Монаштво није  занат ни запослење него је покајање и сви који долазе у манастире и светиње, управо траже смиравање себе самих а онда друге поучавају на боготражитељском путу.  Задатак свакога од нас је да управо са другима делимо љубав. Ту љубав нам показује Пресвета Богородица својим Покровом. Богомајка не оставља ниједно  чељаде усамљено ни запостављено ни запуштено, него се брине о нама.“

Да све буде Богу угодно старала се сестра Ефросинија са сабратом, оцем Митрофаном.

Извор: Епархија сремска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *