Свети Теодор Тирон, великомученик, од 16. века почива у фрушкогорском манастиру Ново Хопово. Његове нетљене мошти непроцењиво су благо овог манастира, наше епархије и читавог хришћанског света. Спомендан Теодора Тирона слави се 2. марта, по новом календару, а ове године изнимно празник је померен на 1. март.
Као и увек, молитвено и свечано, Ново Хопово је прославило великог светитеља. Свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство епископ сремски Г. Василије, уз саслужење бројног свештенства сремске, али и других епархија СПЦ. Певница анђеоских гласова богослова, теолога, свештеника, богослужење је учинила дивним даром молитвенику пред лицем Господњим, који је пострадао давне 306. године, након тамнице, мучења и огња. О њему је у својој беседи на Литургији и говорио преосвећени владика Василије, о светој обитељи која га чува, као и о години прославе светих Бранковића и моштима Свете мајке Ангелине које ће обићи епархију.
Препун храм, као да се чудесно проширио да прими све који су дошли пред Светог Теодора да му одају пошту и захвалност и упуте молитве, да их пренесе Оцу нашем небеском, са пуним поуздањем да ће услишити сваку која треба да буде услишена.
Владика је са служашчима пресекао колач и осветио жито, након чега је трпеза љубави уследила као наставак молитвеног славља.
Свети Теодор Тирон и Ново Хопово
Тешко је замислити муке које је Свети Теодор поднео за Христа, тешко је не признати чудо које је мошти светитељеве довело у наше крајеве и у наше животе, као очигледан светао пример храбрости и врлине, који увек треба да нам је на уму као узор.
Тирон значи регрут. Тек што је ступио у војску, у пук мармаритски, у граду Амасији, отпочело је гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Теодор није хтео да крије да је и он хришћанин, па је био бачен у тамницу, и тамница закључана и запечаћена, јер нечастиви судија хтео је Теодора уморити глађу. У тамници му се јавио сам Господ Христос и охрабрио мученика Свога говорећи му: “Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима”. У томе се јавило и мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветлила, и стражари тамнички видели су ангеле у бело одевене, и врло се уплашили.
Још у 16. веку у манастир Ново Хопово пренете су мошти Светог Теодора Тирона.
Ново Хопово, са црквом Светог Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. Садашња црква подигнута је између 1575. и 1576. године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеном Светом Стефану, озидан је 1751-1758. године.
Зграде манастирских конака настајале су постепено од 1728. до 1771. године, чиме је црква окружена са све четири стране. Хоповско фрескосликарство једно је од најзначајнијих на балканском уметничком подручју. Иконе на иконостасу радио је српски барокни сликар Теодор Крачун.
Манастир је познат по својој монументалној архитектури, фреско-декорацији, као и културно-просветној и историјској улози.
