UA-93122834-1

Нови број „Српског Сиона“ посвећен стогодишњици обновљене патријаршије

Веома су ретке године, ако их је уопште и било, када се у нашој Епархији сремској није прослављао неки значајан јубилеј. Ово не треба да чуди уколико имамо у виду да Епархија сремска баштини тековине Сирмијумске митрополије (III век), што имплицира да је овде веома рано организован црквени живот, а самим тиме се и богато историјско наслеђе везује за ове просторе. Такође, Сремски Карловци, седиште Епархије сремске, двеста година су били седиште и Карловачке митрополије, која је храбро носила крст српског народа и представљала недреманог чувара нашег националног и верског идентитета. Управо у овом историјом посвећеном граду одржани су значајни црквено-народни сабори и скупштине. У њему су донесене одлуке које су определиле будућност српског православног народа.

У Сремским Карловцима је једнодушном жељом свих архијереја и народа, 12. септембра 1920. године, проглашено духовно, морално и административно уједињење свих српских црквених области у једну Српску патријаршију. На овај велики дан, по речима тадашњег градоначелника сремскокарловачког и народног посланика др. Чокића, ”искупљен је завет што смо га дуговали светим моштима Цара Уроша и Кнеза Лазара који су у нашој Фрушкој Гори овај дан чекали, остварен је сан патријарха Рајића, испуњен је до краја аманет Благовештенског Сабора. Стародревна Српска патријаршија, која је под патријархом Арсенијем, пошто је једном клонула рука заштитница  славних краљева и царева српских, нашла на овом месту своје уточиште у најтежим данима невоље и беде, устаје из свога вековног гроба и слави дан свога ослобођења и уједињења”. Мученички народ, који је вековима туговао због разједињења своје Цркве, пророковао и сањао народно и црквено ослобођење и уједињење, дочекао је остварење свога сна.

У сусрет дану када ће Сремски Карловци – Српски Сион у Саборној цркви и обновљеним просторијама Патријаршијског двора дочекати Патријарха српског, као скромни допринос прослави сто година васпостављене Српске патријаршије, по благослову Епископа Василија, уредништво часописа овај број посвећује управо овом значајном јубилеју.

Садржај:

  • Главни и одговорни уредник јереј Александар Чавка: Са редакцијског стола;
  • Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије: Предговор књизи „Српске монахиње Ангелине”;
  • Ректор Карловачке богословије у пензији, протојереј-ставрфофор Душан Н. Петровић: Покрајинске Цркве и њихово уједињење у аутокефалну Српску Православну Патријаршију;
  • Јереј Станко Лакетић, професор Карловачке богословије: Карловачка митрополија и њена улога у очувању континуитета Српске Цркве;
  • Ђакон Лазар Павић: Патријарх Димитрије Павловић 1846-1930;
  • Јеромонах Евгеније (Пилиповић): Фрушкогорски монаси у години уједињења;
  • Посета Његове Светости Патријарха српског Сремским Карловцима
  • Значајне посете Карловачкој богословији
  • Вероучитељ Ненад Весић, превод: Посланица Светог Василија Великог Нектарију и његовој супрузи поводом смрти њиховог сина;
  • Никола Лукић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду: Прилози агиолошки, vetus et novum;
  • Јереј Милош Лукић: Радослав Марковић – инђијски парох који је заслужио незаборав;
  • Црквена ризница архијерејског намесништва шидског;
  • Протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије: Вера у време Ковида-19 илити Гетсиманија у 21. веку;
  • Протонамесник Слободан Чавка, превод: Подвиг одрастања: о породичном животу;
  • Вероучитељ Марко Радаковић, Хришћанство и новац;
  • Зорица Милосављевић, Злата и Серјожа Попов из Сремских Карловаца;
  • Вероучитељ Милош Јефтић најбољи наставник некадашње Југославије
  • Милорад Попов, професор историје: Света Православна Црква ковачница наших душа;
  • Издавачки подухвати: Црква у Вишњићеву и Каталог библиотеке Момчила Ђујића
  • О ”Бешеновским приношењима”
  • Јереј Бранислав Керечки, путопис: Духовно окрепљење у загрљају српских светитеља
  • Вести из православних помесних цркава
  • Хронографија Епархије сремске
  • Представљени у Господу
  • У следећем броју: Обичаји – између вере и сујеверја

Извор: Епархија сремска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *