UA-93122834-1

Нови број „Православља“ – новина Српске Патријаршије

Устани Господе, нека се не осили човјек, нека буду суђени народи пред Тобом, постави Господе законодавца над њима, нека познају народи да су само људи (Псалам 9, 20-21). Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је преноси првосептембарски број Православља, новина Српске Патријаршије.

„Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у рубрици Историја / Да се не заборави.

„Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови,“ беседио је Владика диселдорфски и немачки Григорије у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, саграђеном у знак сећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма.

„У свом спису Најстрашнија инквизиција, Свети владика Николај Велимировић даје Србима три завета како би зацелили тешке ране, али и схватили шта им се догодило: 1) да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети; 2) да литургијски прослављају своје мученике и 3) да своје мученике објављују целом свету. Испуњавајући завете које је оставио Свети владика Николај, Српска Православна Црква, са својим архијерејима, јерејима и верним народом, прво је литургијски прослављала Новомученике јасеновачке на хумкама које се налазе разасуте по спомен-подручју Јасеновац, да би се оно потом пренело у обновљену цркву Рођења Светог Јована Претече у селу Јасеновцу“, пише Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора и историчар Музеја жртава геноцида, најављујући обележавање Новомученика јасеновачких 13. септембра 2020. године у манастиру Јасеновцу.

„Манастир Високи Дечани – по ко зна који пут у историји на бранику очувања српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији“, наслов је ауторског текста архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, који за Православље пише о искушењима којима је братство тог једног од најзначајнијих црквених и културно-историјских објеката Српске Православне Цркве, изложено.

Уредништво Православља, новина Српске Патријаршије, придружује се честиткама упућеним Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеја поводом његовог 90. рођендана: – На многаја љета!

Извор: Православље

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *