Наша Света Православна Црква прославља оне који су Бога прославили равно апостолима, прославља Свете Кирила и Методија, учитеље свих православних Словена, и прославља Светог Никодима, Архиепископа српскога.
Црква Божјих угодника, Ћирила и Методија, у земунском насељу, Бусије, где су житељи прогнани Срби из Хрватске, у последњој деценији Двадесетог века, светковала је своје небеске покровитеље у недељу, 24. маја 2020. године.
Торжественом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Милорад Нишкић уз саслужење свештеника: о. Кристе Алексића, пароха новопазовачког; о. Миодрага Лујића, пароха старопазовачког; о. Јефте Павловића, пароха батајничког; о. Ђорђа Ковљена пароха белегишког; о. Миломира Јелића пароха новомилошевског из Епархије банатске; о. Марка Симића пароха новопазовачког; о. Дарка Кончаревића пароха батајничког из цркве Светог Јована Шангајског; о. Предрага Антонијевића, пароха новопазовачког и ђакона Светогора Сандића. Појао је хор Свети Јован Златоусти, предвођен проф. Тамаром Пајдић из Београда
Током Литургије духовне песме је певао и дечји црквени хор Анћелчићи којим из Бусија руководи г. Стефан Гавровски, вероучитељ из ОШ Бошко Палковљевић Пинки у Батајници. Ми смо деца неба појала су заиста деца Неба свој деци и свој Српској Православној Цркви, заштитницима цркве у Бусијама, Светима Ћирилу и Методију и свим Божјим угодницима.
Празничну проповед произнео је током Литургије о. Ђорђе Ковљен који је поред кратког слова о Светој браћи Ћирилу и Методију казивао о српском народу, који је увек на бранику своје вере и Отечества, и поучио верне да и у овом времену наши узори буду ови Божји угодници и свети Немањићи који су се и сами угледали на равноапостолне апостоле .
Кумови овогодишње славе који су принели колач и жито су г. Влада Ступар са породицом.
У парохијској сали приређен је славски ручак током којег се обратио о. Миле Јокић поздрављајући госте, пријатеље и сараднике цркве у Бусијама.
Из слова проте Милета Јокића
Чини ми се да је дошао тренутак после свих искушења и искустава да се нарочито ми Срби, целим својим бићем неподељени својим срцем, окренемо оној великој епохи наше народне историје када смо до Неба били велики у смирењу и служењу, када су велможе наше Богу, а не себи велике дворе градили, када су се цар, архијереј свештеник и ратар ословљавали на ти и на равне части одговорност за судбу народну делили.
И ево данас, и не само данас, Христос нам је потребнији више од хлеба и воде, од ваздуха и светла, јер у Њему налазимо све, а без њега ми смо као трска, која се на ветру љуља. Тајна нашег мира и радости , смисла и постигнућа, само се у Њему крије. Само ако као народ , ако скинемо крљу са очију и једанпут погледамо у Господа, и чујемо глас Његов, видећемо куда и којим путем ићи, и како ваља живети…
Да све буде како треба, старао се протојереј Мићо Ристић старешина цркве у Бусијама уз помоћ сабрата протојереја-ставрофора Мила Јокића, архијерејског намесника старопазовачког и пароха бусијског.
У порти цркве Светих Кирила и Методија у време проте Милорада Нишкића, великог неимара Српске Цркве, изграђен je Парохијски дом са пратећим садржајем у оквиру којег је и амбуланта за потребе парохијана као и школа за шест стотина ђака.
Извор: Сајт „Епархија сремска”