Слава цркве Св. Кирила и Методија у Бусијама

Наша Света Православна Црква прославља оне који су Бога прославили равно апостолима, прославља  Свете Кирила и Методија, учитеље свих православних Словена, и прославља Светог Никодима, Архиепископа српскога.

Црква Божјих угодника, Ћирила и Методија,  у земунском насељу, Бусије, где су житељи прогнани Срби из Хрватске, у последњој деценији Двадесетог века, светковала је своје небеске покровитеље у недељу, 24. маја 2020. године.

Торжественом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Милорад Нишкић уз саслужење свештеника: о. Кристе Алексића, пароха новопазовачког; о. Миодрага Лујића, пароха старопазовачког; о. Јефте Павловића, пароха батајничког; о. Ђорђа Ковљена пароха белегишког; о. Миломира Јелића пароха новомилошевског из Епархије банатске; о. Марка Симића  пароха новопазовачког; о. Дарка Кончаревића пароха батајничког из цркве Светог Јована Шангајског;  о. Предрага Антонијевића, пароха новопазовачког и ђакона Светогора Сандића. Појао је хор Свети Јован Златоусти, предвођен проф. Тамаром Пајдић из Београда

Током Литургије духовне песме је певао и дечји црквени хор Анћелчићи којим из Бусија руководи г. Стефан Гавровски, вероучитељ из ОШ Бошко Палковљевић Пинки у Батајници. Ми смо деца неба појала су заиста деца Неба свој деци и свој Српској Православној Цркви, заштитницима цркве у Бусијама, Светима Ћирилу и Методију и свим Божјим угодницима.

Празничну проповед произнео је  током Литургије о. Ђорђе Ковљен који је поред кратког слова о Светој браћи Ћирилу и Методију казивао о српском народу, који је увек на бранику своје вере и Отечества, и поучио верне да и у овом времену наши узори буду ови Божји угодници и свети Немањићи који су се и сами угледали на равноапостолне апостоле .

Кумови овогодишње славе који су принели колач и жито су г. Влада Ступар са породицом.

У парохијској сали приређен је славски ручак током којег се обратио о. Миле Јокић поздрављајући госте, пријатеље и  сараднике цркве у Бусијама.

Из слова проте Милета Јокића

Чини ми се да је дошао тренутак после свих искушења и искустава  да се нарочито ми Срби, целим својим бићем  неподељени својим срцем,  окренемо оној великој епохи наше народне  историје када смо  до Неба били велики у смирењу и служењу,  када су велможе наше Богу, а не себи велике  дворе градили, када су се цар, архијереј  свештеник и ратар ословљавали на ти и на равне части  одговорност за судбу народну делили.

И ево данас, и не само данас, Христос нам је потребнији  више од хлеба и воде,  од ваздуха и светла,  јер у Њему налазимо све, а без њега ми смо као трска,  која се на ветру љуља.  Тајна нашег мира и радости , смисла и постигнућа,  само се у  Њему крије. Само ако као народ , ако  скинемо  крљу са очију и једанпут  погледамо у Господа,  и чујемо глас Његов,  видећемо куда и којим путем ићи, и како ваља живети…

Да све буде како треба, старао се протојереј Мићо Ристић старешина цркве у Бусијама уз помоћ сабрата протојереја-ставрофора Мила Јокића, архијерејског намесника старопазовачког и пароха бусијског.

У порти цркве Светих Кирила и Методија у време проте Милорада Нишкића, великог неимара Српске Цркве,  изграђен  je Парохијски дом са пратећим садржајем у оквиру којег је и амбуланта за потребе парохијана као и школа за шест стотина ђака.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *