Васкршња порука проте илочког Предрага Азапа

Браћо и сестре, у непрестаној буци и збрци наше свакодневице, надам се да ћемо настојати да видимо управо сада Васкрслога Христа у средишту нашег живота, наше вере и нашег служења. Да нам у овим временима тешким и смутним свима Васкрли Господ помогне , подари здравље, наду и љубав.

Ових дана једне од најчешћих речи које чујемо у медијима, али и нашој околини су: заразни вирус, самоизолација, карантена… Живот нам је потпуно другачији, у многочему смо спутани. Не можемо путовати, не можемо се дружити, не можемо нормално браћи и сестрама помене обавити и на гробље одлазити, не можемо ићи у школу, затворени смо у куће и авлије и као никад зазиремо једни од других, чак и са најближима и најдражима избјегавамо сусрет. Може ли ишта бити без воље Божје? Верујемо да не може, а Његова воља је апсолутна. Ко на њу може утицати? Нико. Он, Господар неба и земље кад нешто хоће само каже буди и оно буде. И ова ситуација у којој је човечанство данас, засигурно је воља Божја. Многи би жељели знати, зашто? Одговор на ово питање са сигурношћу знати не можемо. Зашто Бог нешто даје и зашто нам нешто ускраћује, само Он зна. И у нашем животу се могу формирати црни облаци, види се овим примјером тешке епидемије која је захватила цели свет и они нам могу заклонити Божју светлост и чак нас навести у искушење да се запитамо да ли та светлост уопште постоји за нас.

Не можемо у свете храмове, душе наших верника чезну за светом Литургијом, ускраћени су нам многи друштвени садржаји.  Заиста је ово право ванредно стање. Многи ће бити захвални својим „добрим родитељима“ који су одгајали своју породицу у дому сталне духовне неге, брижних веза и здравих забавних активности. Учења која су им пружали у младости добро су их одржала у овој тешкој ситуацији изолације. Неки од нас су рањени, али «Господњи комплет прве помоћи» има завоје довољно велике да повију све наше ране.Дакле, то је та љубав, безусловна љубав коју називамо и милосрђе или „чиста љубав Христова“, која је потребна у нашим домовима.

Када доживимо трагедије, када нас живот заболи да не можемо да дишемо, када се осећамо као пребијени попут човека на путу за Јерихон, остављеног да умре, Исус долази к нама и сипа нам уље на ране, пажљиво нас подиже, облачи нас и води у гостионицу, пази на нас. Онима од нас који тугују, каже: „Олакшаћу бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим… да са сигурношћу можете знати да ја, Господ Бог, походим свој народ у невољама њиховим.“ Христ исцељује ране.

Зато драга браћо и сестре, испуните срце љубављу према другима. Трудите се да заиста свакога у свом окружењу видите као дете Божје.  Смејте се са њима. Радујте се са њима. Плачите са њима. Поштујте их. Исцељујте их, надахњујте и јачајте.

Настојте да опонашате Христову љубав и саосећање према другима, чак и онима који су нељубазни према вама, ругају вам се и желе да вас повреде. Волите их и третирајте их као децу Небеског Оца.

Заразни вирус је засигурно озбиљна претња. Али охрабрује ме чињеница да ми који верујемо у Исуса Христа Васкрслога имамо наде : „А он је наше болести понио, наше је боли на се узео … његове нас ране исцијелише.“ (Исаија 53, 4.5). Док перете своје руке, гледате вести и чекате шта ће се следеће догодити, нека вас утеше нежни подсетници на Христову љубав према вама и обећање које је дао својим ученицима непосредно пре него што се вратио на небо: „Ево, ја сам с вама“, рекао је „у све дане до свршетка свијета“ (Матеј 28,20). Само је питање времена када ће се све наше ноћне море завршити.

Шта ће бити када ова пандемија прође? Колико ће људи остати без посла и редовних месечних примања? Колико ће се државе задужити? Колико ће пасти индустријска производња? Колико ће бити успорен привредни раст? Ко то зна сада??? Предвиђање људи који знају, а то су људи од струке, је да ће стање бити врло тешко, и да је нужно да сви ми урадимо оно што можемо како би себи и другима олакшали. Истина је да ће се сваки верник поуздати у Господа Бога Васкрслога, али пре но се уздамо у Бога морамо се поуздати у себе, свој труд, своју земљу. Зар нас Господ није разумом обдарио, за рад оспособио, дао нам снагу и плодну земљу славонску и сремску?

Верник се не доводи у ситуацију да тражи, да моли, да буде о људима овисан, да се понижава. Ми овде у овој благородној земљи , овде у Славонији и Срему имамо све услове да се сами хранимо и од зла бранимо. Ето, треба ли нам јачи мотив да изађемо на наше њиве и исте обрадимо, засијемо, засадимо, па и да нам то ништа не требадне да криза и глад не погоде нас, а дај Боже да нас не погоде, ми нисмо изгубили, јер је обрадити земљу добро дело.

Види, прогледај о човече, сад спознај да може доћи време кад ти то материјално ништа, или готово ништа не вреди. Меру је Бог учинио једном од основних порука вере. Да се нађе средина, да се има мера, ето, то је вера.

Срушимо зидове изолације изласког из окова неморала и кренимо стазом која води срећи, срећи за све, а то је стаза која води Богу. Нек нам Васкрсли Господ у томе помогне.

Све вас поздрављам победоносим поздравом неба и земље: Христос Воскресе!!

Срећан вам празник Васкрсења Христовог.

Прота Предраг Азап, парох илочки , 15.април 2020.

Извор: Сајт „Епархија сремска“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *