Радуј се Живоносни Крсте, непобедива победо благочестивих, двери раја, тврђаво верних, заштито Цркве. Тобом се уништи погибао, разруши се царство смрти, и узнесосмо се са земље на небо, оружије непобедиво, противниче демона, славо мученика, истински украсе преподобних, пристаниште спасења, даруј свету велику милост. (стихира на Господи возвах)
Из проповеди протосинђела Клеопе, старешине Саборне цркве
У овој недељи када се сећамо и у своја срца стављамо Часни Крст, сећамо се и ове недаће кроз коју пролазимо. Нажалост, чим упалимо телевизор, или чим укључимо радио, чујемо да су многи болесни. Нажалост многи су оптерећени болешћу која хара по читавом свету. Она се може савладати и даће Бог да се савлада нашом дисциплином, нашим постом, послушањем према Мајци Цркви и према онима који су од Бога одређени да нам буду на помоћ.
Али драга браћо и сестре, управо нам је ово стање дато јер много смо грешили у задње време и добро је да дође нешто како би дошло до нашег преумљења, како бисмо нашли смисао живљења и поштовали слободу која неће бити ограничена полицијским часом. Па, када све ово прође знаћемо да поштујемо сунце, месец… права човека. Нећемо разговарати само са својим телефоном, гледати само свој посао… Можда нећемо имати изговор немам времена, него ћемо раширити руке браћи и сестрама и онда ће ако Бог да, под небом засијати плаветнило, онда ћемо се радовати цвркуту птица и природи онаквој кавом ју је Бог створио.
Уистину, овај Пост с овом недаћом која нас је снашла има посебну поуку – поштуј живот! Поштуј живот у вери, у нади и љубави. На крају делим са вама једну причу коју сам чуо на једној проповеди. Једна девојчица је свакога дана питала свога оца: Колико ти оче кошта један дан твога посла. Сваке вечери је чекала већ поспана да отац дође са посла. После четвртог дана, отац је запита: Зашто ме то дете питаш, уморан сам, имам посла преко главе. Девојчица је извадила нешто мало новца и рекла оцу: Ево, ово сам скупила да платиш твојим претпостављенима како би био мало са мном.
Управо, браћо и сестре и из овог зла може се извући нешто добро: да се ујединимо, да пружимо руке ка своме детету, да мајка помилује своје дете и да поново осетимо дар и благослов овога живота чувајући себе и оне око нас.
Боже драги, лекару душе и тела наших, Ти си свемоћан, нема те болести која може да поремети Твоју љубав и милост. Погледај на нас Господе, заштити нас и дај да ову жртву долазећи у овај свети храм покажемо на делу и срце, да смо Твоји и да Теби служимо. Теби слава и хвала у векове векова, амин.
Извор: Сајт „Епархија сремска“