Свети Василије Велики прослављен у Сурчину

Свети Василије Велики – богоносни светитељ прослављен је у цркви Свете Петк. О овом великом Божјем угоднику Преподобни Јустин Ћелијски написао је: „ Свети човек Христа Богочовека, преподобни подвижник и праведник Божји, Архијереј цркве Христове и савршени монах. Облагодаћени богослов и боговидац, богомудриустројитељ Свете Литургије и свег богослужења црквеног. Апостолски уредитељ Богом даног канонског поретка у Цркви и њене саборне организације. Непоколебиви борац за веру православну и чувар догмата, снисходљиви пастир и обратитељ заблуделих оваца Христових“.

Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски, док је Апостол читао и певницом руководио, протојереј Страхиња Голијан. Исповедник је био протојереј Душко Ђеорђић.

Честитајући вернима ново Лето Господње, у својој беседи, прота Слободан Радојчић је пожелео вернима мирну годину и снагу да одоле сваком искушењу у неизвесном времену које је пред нама.

 

Свети Василије Велики као богословг Цркве

Свети Василије Велики, будући уман и духоносан човек, имао је превелики значај за богословску мисао Цркве, а његов значај у богословљу, кроз његова дела која нам је оставио, ни данас не јењава. У богословљу Цркве учинио је велики допринос, посебно у тумачењу богооткривене истине о Светој Тројици, и у победи над јеретицима, посебно над аријанцима. Целокупно своје учење он је темељио на освештаном предању Цркве, које представља неразрушиви темељ саме Цркве. Користио је и своје богато философско знање. Философију је користио еклектички, стваралачки, преображавајући античке појмове, крстећи их водом живог црквеног искуства, проширујући на тај начин категорије људског разума и доводећи их до сопственог превазилажења. Као богослов уградио је себе у богословље Цркве и кроз своје учење о Богу.

Свети Василије Велики је аутор многобројних делâ, међу којима  издвајамо најважнија:

  • Против Евномија, у пет књига, од којих су само прве три Василијеве
  • Ο Светом Духу, у 30 поглавља
  • Морална правила, збирка од 80 правила или краћих упустава намењених свим хришћанима
  • Монашка правила, у две књиге: прва под насловом Велика правила, са 55 поглавља, и говори ο општим начелима монашког живота у општежићу и друга – Мала правила, којих има 313
  • Света Литургија која носи његово име
  • Омилије на шестоднев
  • Омилије на Псалме

Допринос Светог Василија Великог не огледа се само у богословљу Цркве, слободно можемо рећи да оно прожима све аспекте црквеног постојања. Он је себе уградио у аскетској мисли што нам потврђују његова монашка правила. Свети Василије је уз помоћ Светог Григорија Богослова саставио један зборник Оригеновог учења, који је познат под називом Добротољубље. Слободно можемо рећи да његова Света Литургија представља и његово највеће и најзначајније дело. Кроз текст своје Литургије, конкретно кроз анафору, он претаче молитву са својим догматским учењем, те тако срж анафоре Светог Василија Великог и јесте његова догматска мисао. Свети Василије Велики је изванредни литург. (http://www.spc.rs/sr/sveti_vasilije_veliki_bogonosni_svetitelj_0)

Извор: Сајт „Епархија сремска“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *