Светињама у походе

На дан сећања на 14000 младенаца Витлејемских група ходочасника из Петроварадина, Батајнице, Бановаца и Новог Сада са својим свештеником јерејем Браниславом Керечким упутила се у манастире Тумане и Нимник на поклоњење Светитељима.

У манастиру Тумане Свету Литургију је служио јеромонах Теофил уз саслужење јерођакона Гаврила, док су за певницом били јеромонаси Петар и Павле, те студент Богословије Никола Раду.

После Свете тајне Причешћа и поделе нафоре верницима је понуђено топло окрепљење у манастирској гостопримници.

Молитва за здравље код моштију туманских Светитеља Зосима и Јакова читао је јеромонах Теофил. Многи невољници су добили исцелења молећи се и у посту исповедајући се тако да постоји низ сведочења оних који и даље радо долазе у овај манастир Браничевске епархије. Манастир се налази поред Туманске реке у сеновитим брдима на око девет километара од Голубца.

После Тумана пут нас је води у манастир Нимник, који се налази између Великог Градишта и Пожаревца у селу Курјаче. Храм је посвећен Светом Николају, а у малој цркви се налази кивот где је сахрањена Света Николина. Ко је била ова млађана мученица? По неким предањима кажу да је то била чобаница из тих крајева коју су мучили и убили Турци, јер није хтела да открије где се налази манастир, који су Турци намерили опљачкати. Девојчица је само рекала “Нишћу нимник” што је на влашком значило “ништа незнам” па је тако и ова светиња добила име Нимник. Молитве за пород бездетним паровима, за добро учење ђацима, за проналажење сродне душе неудатим и неожењеним… читао је јеромонах Порфирије, сабрат манастира Нимник.
Као и увек добри домаћини понудили су нас окрепљењем.
Изненађење нам је приредио отац Бранислав посетом храму у селу Шапине у Браничевској Епархији, где нас је дочекао његов друг са Богословског факултета отац Драган парох шапински. Два храма из два периода. Стари осликан давне 1727-1730 и велелепни нови храм из ових година. Посебно задовољство и радост била нам је информација да се у овом храму налазе честице моштију Светог Архиђакона Стефана које смо имали прилике целивати.
Наравно домаћин нас је дочекао са врућом ракијом, кафом и чајем и тако се заврши још једно лепо путовање које нам приреди наш млађани свештеник Бранислав Керечки.
Текст и фотографије: г. Крсто Калинић
Извор: Радио „Српски Сион“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *