UA-93122834-1

Пресвлачење моштију Светог краља Милутина у цркви Свете великомученице Недеље у Софији

Верници Епархије сремске на торжественом сабрању.

Јереј Бранислав Керечки саслуживао на светој архијерејској Литургији.

 

Преосвећени Епископ белоградчишки Поликарп, викар Патријарха бугарског, служио је у уторак 29. октобра 2019. године свету архијерејску Литургију у  катедралној Саборној црква Софијске митрополије посвећене Светој великомученици Недељи (Киријаки).

У торжественој Литургији саслуживало је више од двадесет свештеника, а међу њима и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, ректор Богословије у Нишу и Бранислав Цинцаревић, старешина Саборне цркве у Нишу; јереј Бранислав Керечки, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину,  свештеник Стефан Васиљевић парох при храму Светог Димитрија у Београду као и високопреподобни архимандрити Серафим из манастира Сукова и Мардарије из манастира Поганова.

Верници из Епархије сремске, нишке, тимочке, из Архиепископије београдско-карловачке, организовано су дошли да се поклоне моштима Светог краља Милутина. Тропар овом Божјем угоднику певала је препуна црква. Бугарски и српски христољубиви народ, док се чекало на причешће, непрестано је певао Богородице Дјево, радујсја.

Житије Светог краља Милутина читао се на бугарском језику.

После свете Литургије пресвучене су нетљене мошти овог Божјег угодника: Светог краља Милутина су из кивота свештенослужитељи на рукама унели у олтар, пресвукли га у одежде које је даривала Епархија нишка, потом га вратили у кивот. Народ је пред Светим краљем Милутином клекао и наставио да поје побожно са свештенослужитељима, молећи се великом задужбинару српског рода и Српске Цркве, светитељу Милутину.

У надахнутој беседи Епископ Поликарп је честитао вернима данашњи празник, посебно поздрављајући са великом радошћу вернике из неколико Епархија наше Свете Цркве, говорећи о истинском молитвеном јединству православних хришћана Бугарске и Српске Цркве. Преосвећени владика Поликарп је посебно упутио поздраве Његовој Светости Патријарху српском Иринеју, желећи му добро здравље, мир и дуго управљање Српском Православном Црквом.

Торжественој Литургији присустовало је комплетно особље Амбасаде Републике Србије у Софији са  амбасадором доц. др Жељком Јовићем, као и амбасадор Босне и Херцеговине г. Здравко Беговић.

Литургија је преношена уживо  те су многобројни православни верници из читавог света могли да на овај начин учествују у овом значајном догађају са православну Цркву.

 

О Светом краљу Милутину

Српског краља Милутина (1282—1321) смрт је задесила у свом двору у Неродимљу, на Косову, 29. октобра 1321. и то само недељу дана након завршетка и освећења његовог манастира Грачанице.

Првобитно је сахрањен у својој гробној цркви Светог архиђакона Стефана у манастиру Бањска, код Косовске Митровице, ког је изградио 1317. године управо за ту намену. Савременици сведоче да је манастир Бањска и црква Светог Стефана, заштитника Немањића, била можда и најлепша коју су Немањићи до тада изградили, да је блистала од злата којим су били окружене фреске, а фасада од савршено спојених црвених, белих и плавичастих мермерних плоча препуна раскошних скулптура и рељефа.

Убрзо након смрти, тело краља Милутина је постало мироточиво, па га је Црква уписала у диптихе Светих као Свети краљ Милутин. Према житијима, чуда над његовим гробом почела су да се дешавају још у манастиру Бањска само две године после његове смрти.

Пред сам Косовски бој, у јуну 1389. године, чудотворно тело краља Милутина је пребачено из Бањске у Трепчу, због безбедности пошто су Турци који су надолазили немилосрдно уништавали све српске цркве и манастире на свом путу. Пред османском најездом 1460. године тело краља Милутина је из Трепче пренето у Бугарску, прво у манастир Светих Ћирила и Методија, да би касније било пренето у Софију, у цркву Свете Недеље где и данас почивају. Софијска црква Свете Недеље се по моштима краља Милутина још назива и црква Светог Краља.

Моштима Светог Краља Милутина недостају глава и десна рука за које се не зна где су завршиле. Култ Светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. века. У Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, а верници у огромном броју непрестано долазе да целивају мошти, којима се приписује огромна моћ.

З. Зец

Извор: Сајт “Епархија сремска”

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *