UA-93122834-1

Одржано излагање “О РУМСКИМ СОКОЛИМА”

Завичајни музеј у Руми, јуче, 4. јула, у вечерњим часовима, био је домаћин многобројним посетиоцима који су присуствовали  излагању историчара – кустоса Александре Ћирић “О РУМСКИМ СОКОЛИМА”. У оквиру излагања, Александра Ћирић је говорила  о оснивању Соколског друштва, његовој организацији, обележјима, као и о значају „Сокола“ у развоју спортског и друштвеног живота Руме током прве половине XX века.

Историчар – кустос Александра Ћирић је објаснила ко је највише допринео популаризацији и омасовљењу спорта, који заправо заузима значајно место у савременом друштву. Подсетила је на такозване „Слетове“ и „Штафете“, које су многим генерацијама  остале у сећању, али и објаснила њихово порекло о којима се није  знало доста тога. Румљани, са поносом говоре о згради „Дома ЈНА“ односно згради „Хрватског дома“ пошто их за ту зграду вежу лепе успомене на младалачке дане, када су суботом у башту „Дома ЈНА“ одлазили на игранке, али опет, мало је оних који знају шта је била првобитна намена те зграде и зашто је она била изграђена. Да би се одговорило на то питање, истакла је Александра Ћирић, потребно је да се вратимо један век у прошлост, када се на нашим просторима јављају зачеци једног покрета познатог као „Соколство“.

Соколство као идеологија и друштвени национални покрет је настао половином XIX века, на територији Хазбуршке монархије. Тачније, „Соколски покрет“ настаје у Прагу 1862. године као вид буђења националне свести Чеха кроз практиковање телесних гимнастичких вежби, а међу словенске народе долази 1863. године. Словенци су били први јужнословенски народ који је основао своје „Соколско удружење“, док су Хрвати своје прво друштво основали 1874. године. Са њима су били уједињени и Срби све док нису основали „Српског Сокола“ 1904. године, у Сремским Карловцима. Што се тиче Руме, прво „Српско соколско друштво“ је основано  19. маја 1905. године, где је на оснивачкој скупштини за старешину изабран доктор Жарко Миладиновић, правник, политичар и борац за српске националне интересе, који се самим тим истицао на свим друштвеним пољима, док је за заменика старешине изабран учитељ Душан Поповић. Већ 1909. године друштво је бројало 90 чланова. Исте године  „румски и иришки соколови“ су приказали неколико вежби, и то са заставицама и штаповима,  затим вежбе на разбоју, вратилу, бацање кугле и сл. и то на данашњем игралишту Основне школе „Змај Јова Јовановић“. Поред „Српских сокола“ те исте 1905. године оснива се и друштво „Хрватски соко“.

Оно што је важно истаћи за почетак рада румских соколских друштава јесте да су оба соколска друштва у свом раду велику пажњу поклањала деци која су чинила тзв. „Мале соколове“  а то је заправо и био један од циљева друштва, пренети идеологију на млађе нараштаје.

Колико су друштва била активна, где су све учествовали, где су вежбали, где су се окупљали, где су им биле просторије и колики је био њихов значај у то време али и у наредном периоду,  као и то када је рад друштва укинут, детаљно и сликовито је објаснила историчар – кустос Александра Ћирић, на одушевљење свих присутних. Фотографије дефилеа „Соколова“ кроз Руму, као и  видео снимак „слета“ из 1934. и 1982. године , најбоље су приказали колико су заправо „Соколови“ оставили значајан траг у нашем друштву и животу, и навели на размишљање шта би донело време када би „Соколско друштво“ поново заживело.

 

Текст и фотофрагије:  Мирјана Босић

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *