СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА „ВИДОВДАН – СРПСКИ ИСТОЧНИК“ ОДРЖАНА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Традиционална  свечана академија „Видовдан – српски источник“ којом се обележава сећање на славни празник посвећен Светом кнезу Лазару и српским косовским јунацима, сабрала је на видовданско вече 28. јуна 2019. године у сали сремскомитровачког Позоришта „Добрица Милутиновић“ поштоваоце знаменитог националног и верског подвига који се догодио давне 1389. године. Академија се одржава уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Г. Василија у организацији Српске православне црквене општине при храму Светог Архиђакона Стефана у Сремској Митровици. Иницијатор, кординатор и непосредни организатор свечаног видовданског програма је књижевник Горан Вид Лакић.

Присутни посетиоци на почетку ове празничне вечери били су у прилици да чују два изузетна духовна беседника, професора и протојереја-ставрофора др Драгомира Санда и протојереја-ставрофора Милорада Голијана. „Нема лепшег повода да се вечерас окупимо од празника Видовдана“, започео је своје надахнуто излагање професор Сандо наглашајавући да је за њега Видовдан „сабирно сочиво свих празника српског народа и празник који извире из библијских дубина“. Професор Сандо је упоредио добровољно страдање Лазарево са Христовом жртвом учињеном за откуп свих људских грехова, означавајући Кнеза Лазара као истинског браника вере, крста и јеванђеља који је у тој борби свесно устао против бројно надмоћнијег непријатеља. Он је говорио о неизвесном исходу славне битке „ у којој је заправо свако добио оно што је желео – турски освајач земаљско а Кнез Лазар и његови јунаци, небеско царство“. Задржао се прота Драго и на причи о вечном косовском завету који је храбрио Србе у многим каснијим кључним историјским догађајима и ратовима због чега је „Видовдан критеријум и мера нашег живота и постојања“, закључио је уважени гост.

Прота Милорад Голијан базирао је своју беседу да причи о исихастима – синајским духовницима који су бежећи од прогона управо у Лазаревој Србији пронашли плодно тле за своје молитвено тиховање у жељи да досегну вечиту божанску светлост. По његовим речима, личност српског кнеза очигледно је била по вољи знаменитих источних духовника.  „Многи сматрају да је исихазам највиша духовна мера православља“ , рекао је он укуазујући и на српску епску традицију у којој је управо литургија централна и истинска вредност, „то семе духовног човека који пробија љуштуру нама видљивог света и види онај трећи свет – Царство небеско и за нас распетога Христа, закључио је прота Голијан.

Поред духовног, уприличен је и садржајан културно-уметнички програм који су обогатили хор Удружења српско – грчког пријатељства „Ирида“ предвођен Александром Гаруновић, појац Милан Маслаћ, гуслар Вукман Боричић, књижевници Мићо Јелић Грновић , Срђан Малешевић и Ранко Прерадовић, Етно група „Огањ“, глумци Александар Крстајић и Никола Јаношевић, рецитатори Нада Милановић и Вукашин Поткоњак, мушка певачка група „Тромеђа број 1“ и митровачки сликар Мирољуб Вујичић.

Дејан Мостарлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *