Мисао недеље

FELJTON-lukijan-bogdanovicЖелим да, са овога места, кажем још и своме милом, православном народу српском, да ће нас и света Црква наша само тако одржати и спасти, ако просветимо школом и књигом своје умове, ако облагородимо срца своја питомошћу и човечношћу; ако окитимо душу своју најлепшим врлинама, те у данашњем свету добро отворимо очи своје и добро се промислимо о томе, како ваља да радимо и како да живимо.
Као православни Срби дужни смо спомену својих предака, да чувамо аманете својих старих, а то су да будемо краљу увек верни, да љубимо своју милу домовину, да будемо одани својој светој вери, да се поносимо својим српским именом, да се сладимо слашћу свога лепога, српског језика и да се у своме животу држимо, као своје одлике, лепих народних и црквених обичаја својих. Као просвећени и напредни људи, дужни смо да сваки свој посао радимо верно, да зараду своју штедимо мудро и да се на свима пољима рада и привреде удружујемо у задруге; а свуда и свакад, да се са својим суграђанима лепо и братски слажемо. Кад могу други, који су са нама у истим приликама живота и рада, напредовати, зашто бисмо морали баш само ми из дана у дан да пропадамо; и бројно и морално и материјално?!

Из ПРИСТУПНЕ БЕСЕДЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ЛУКИЈАНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *