Обележавајући јубилеј – осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве Архијерејско намесништво сремскомитровачко Епархије сремске организовало је у четвртак 23. маја 2019. године у сали Позоришта “Добрица Милутиновић” свечану духовну академију “Вожд отачаства и наше вере православне” посвећену првом српском архиепископу и утемељивачу српске цркве Светом Сави.
Духовну академију у Сремској Митровици иницирао је и благословио Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије који се на почетку овог духовног сабрања после извођења молитве “Оче наш” од стране Хора „Свети Сава“ при митровачком саборном храму Светог Димитрија у надахнутој и поучној богословској беседи обратио присутнима рекавши да се “величина једног народа цени по његовој прошлости“ апострофирајући тиме улогу, допринос и самопрегорно пожртвовање српских историјских и народних великана, какав је несумњиво био и Свети Сава“. Према речима Владике Василија, „иако се упокојио пре 800 година он је још увек и непрестано ту међу нама“. Епископ сремски изложио је свеобухватност дела светитеља Саве које је превазишло оквире црквеног и духовног живота постављајући темеље српске државе, дипломатије, просвете, уметности и културе. При томе је посебно наглашен принцип његовог јеванђељског деловања кроз Христову науку који је одредио правац српске цркве, државе и народне традиције постајући водич и најбољи узор будућим поколењима српског народа. Због тога је по речима Архијереја сремског, Свети Сава и данас – осам векова касније, у свом народу актуелан и савремен.
У наставку духовне академије на претпразништво Светих Кирила и Методија у препуној сали Позоришта Добрица Милутиновић изведен је квалитетан и надасве поучан драмски и музички програм осмишљен са циљем да покаже свеобухватност и значај духовно-просветитељског и државничког деловања светитеља Саве. У том смислу историјски поуздано и тачно, драмски су обрађени неки од кључних догађаја у формирању самосталне српске цркве а касније државе и културе.
У једној од запажених сцена са ове академије Свети Сава, чију је улогу маестрално одиграо глумац Нилола Јаношевић, 1219. године у Никеји у својој кротости обраћа се цару Теодору I Ласкарису и Патријарху Манојлу тражећи у име сопственог народа самосталност српске цркве. Дирљиву сцену доделе архиепископског чина пратио је возглас „Достојан“ Дечијег црквеног хора „Благослов“који делује при митровачком храму Светих Кирила и Методија.
Смењивали су се драмски сегменти који су приказивали живот Светог Саве као архиепископа, његов брижан и заштитнички однос према младој српској држави, схватање потребе за подизањем манастира као духовних и културних центара српског народа, али и однос највећег српског светитеља према народу, односно појединцима и нарочито, деци. У многим сценама светитељ бди над својим народом, пружа му поучне духовне савете, прихвата исповедање покајника и упућује на молитву. Његова свевременост и актуелност потврђују се у сцени где он благосиља и духовно храбри средњовековне витезове и јунаке српских ослободилачких ратова, рањене или пале за слободу отаџбине.
Изводећи композиције духовног, етно и световног карактера из различитих епоха Дечији црквени хор предвођен Тамаром Пајкановић, Хор „Свети Сава“ са диригенткињом Јованком Иванић и Етно група „Српски дом“ под управом Иване Шевић, потврђују временски континуитет светитељевог утицаја на све генерације српског рода. У том смислу, својим гласом на сцени истакла се солисткиња Јована Бараксадић, чланица Етно групе „Бистрик“. Незаобилазну гусларску традицију српског народа представио је Витомир Вулин а талентована деца Вељко Љуштина, Марија Јовановић, Никола Јосимовић и Јана Ракита показали су умеће свирања су на фрули, клавиру, хармоници и тамбури. Посебна пажња у овом духовном програму посвећена је опису културног и просветитељског рада Светог Саве који се обраћа сопственог народу тражећи од њега „ да по сваку цену очува своје писмо“. На ову драмску беседу надовезује се песма „Благослова“ о ћирилици. Фолклорну народну традицију различитих крајева српства представили су чланови КУД-а „Бранко Радичевић“
Описане драмске моменте пратило је поучно историјско приповедање Милке Познановић које је хронолошки опиивало његово житије од одласка у Хиландар, преко многобројних путовања, борбе са црквену самосталност и успостављање црквеног законодавства, подизања маанастира Жиче до уобличавања препознатљиве светосавске традиције и културе коју је пренео својим наследницима.
Публику је одушевио и наступ дечака – чобанчета Лазара Глогорића и његове мајке Јелене Глигорић. Солунског јунака глумио је Димитрије Штимац, уметник и сликар Дамир Савић био је у одежди витеза, др. Милан Маслаћ приказао се у улози покајника док је глумац Александар Крстајић представљао цара Теодора а иконописац Владимир Ранисављевић глумио је патријарха Манојла. Мајку Светог Саве Ану одглумила је Јасмина Спајић а Ања Тубић појавила се на сцени у улози анђела. Најзад, сценарио, избор и креација костима и режија програма ове духовне академије поверени су Снежани Ракити.
На концу садржајног програма у Сремској Митровици присутнима се, речима захвалности обратио Архијерејски намесник сремскомитровачки протојереј-ставрофор Саво Ракита као непосредни организатор и координатор свих активности на обележавању овог значајног јубилеја у Сремској Митровици.
Текст: Дејан Мостарлић
Фото: Ципар СМ
