Празнично бденије у Великој Ремети

Парастос архимандриту Данилу и схи-монахињама Гаврили и Јефимији

Уочи друге недеље Васкршњег поста, 23. марта 2019. служено је празнично бденије у манастиру Велика Ремета.

Пред почетак вечерњег богослужења на монашком гробљу у Великој Ремети је одржан парастос блаженоупокојеном архимандриту Данилу и схи-монахињама Гаврили и Јефимији. У присуству  чланова хора при цркви  Александра Невског, помен за блаженоупокојене и за све  чија су имена овде принета,  су одслужили игуман Стефан и отац Бранислав Поповић.

После парастоса о блаженоупокојеном архимандриту и схи-монахињама је казивао архимандрит Стефан великореметски: „Овде пред нама лежи  блаженоупокојени архимандрит Данило, старац од деведесет лета који се рвао са смрћу, која је свуда око нас. Много је и девет минута када се човек рве са невољом.  Поред њега је мати наша, блаженопочивша схи-монахиња Гаврила којој нема равнога. Како је рекао отац Доситеј: То је једна непоновљива монахиња. И стварно се не може поновити ни њена душа, ни њена храброст, чисто срце, послушност. Све што чини човека монахом, мати Гаврила је то поседовала.

Мати Јефимија која је целог живота била смирено и побожно створење, последњих десетак година проживела  је као монахиња. Некад  је то бивало код стародревне благородне српске породице: кад се заврши свој посао, најодговорнији – брак, деца, унуци, праунуци, све се то благослови и захвали Богу. Тако је и мати Јефимија смирила своје обавезе, отишла у манастир и замонашила се да покаже да је најмања међу најмањима. То је уствари слушкиња Господња која иде међу највеће највећим делима. У доба Немањића су кнегиње, деспотице, царице одлазиле у манастир, да под старе дане потврде да им није стало до каријере, него им је стало до послушања. Ево слушкиње Господње, како је рекла Богородица, нека буде по Твојој вољи. А шта је фалило тој Слушкињи? Цела Васељена Њу слави.

Ми данас гледамо једно чељаде, очи му ископасмо ако може да заврши и три доктората, да би била директор какве банке, па нека умре одмах ујутро. Браћо моја, такав бес и лудило треба истерати из главе. Више вреди слушкиња Господња него Васељена, а ми не дамо детету да буде слушкиња Господња…“

Празничним бденијем је начаствовао протојереј-ставрофор Бранислав Поповић уз саслужење јеромонаха Кирила.  Појали су чланови хора при цркви Александра Невског из Београда предвођени диригентицом Јеленом Тонић.

Празничну беседу је произнео отац Бранислав говорећи о данима Васкршњег поста када свако од нас треба да преиспита свој живот, своју савест, понашање и опхођење у овоме огреховљеном свету. „Ако сваки од нас то учини бар за мало и за кратко, очистиће себе, упознаће себе, наћи ће мир у души својој. Тај мир, духовни, божански, свети, безгранични мир знаће да пренесе на друге тако да у целом свету завлада Божанска хармонија, онако како је Бог створио васиону и човека у њему,“ казао је отац Бранислав и наставио слово о светом Григорију Палами Архиепископу солунском и Чудотворцу, кога Црква зове светиоником Православља и прославља га у другу недељу Васкршњег поста.

После вечерњег бденија у манастирској сали како то увек бива у манастиру Великој Ремети сви су се окупили око трпезе љубави коју спремају вредне руке наших мироносица уз свесрдну помоћ наших људи и братије манастира.

За трпезом Агапе обратио се академик Димитрије Стефановић произносећи слово о добрим људима које срећемо сваког дана и на сваком месту и чија ће доброта спасити свет. Четири деценије у другој суботи Васкршњег поста, уочи Пачисте недеље академик Стефановић  је са хором долазио у манастир који је свесрдно помагао са другим добрим људима. Данас се сећамо и блажене успомене Владете Јеротића који је многе дане провео у манастиру Великој Ремети, имао духовне разговоре са блаженоупокојеним архимандритом Данилом; све поуке је несебично преносио другима учећи их како прићи Богу и стремити ка вечном животу који нам даје Господ Бог наш.

Задобијајући велику благодат после молитве, верни из манастира Велике Ремете не одлазе и без књиге коју дарује отац Стефан који сваког госта благослови и испрати.

На сам дан празника у недељу 24. марта 2019. служена је света Литургија а Господу се радосно восклицало.

извор сајт Епархије сремске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *