Сабор српских светитеља у манастиру Светих Козме и Дамјана у Раковцу

У недељу 9. септембра 2018. на дан када наша Света Црква прославља Сабор српских светитеља, Светом Литургијом у фрушкогорском маанстиру Раковцу началствовао је духовник ове свете обитељи, отац Варнава.
Апостол је читао монах Евгеније.
После прочитаног Јеванђеља, отац Варнава је произнео празнично слово поучавајући верни народ нашој вери: сви смо позвани да поштујемо Божје заповести  и поштујемо и сведочимо љубав Божју и православну веру коју нам оставише наши светитељи и наши преци.
Подсетивши на Рафаила Шишатовачког кога смо неки дан прославили, али и на светитеље које прослављамо ових дана, отац Варнава је казао да је лепо сећати се светитеља из других народа, алида  не треба да заборавимо наше светитеље који су ту у фрушкогорским манастирима. Тако се сећамо Светог Варнаве у беочинском маанстиру, Светог цара Уроша у манастиру Јазак, Великомученика кнеза Лазара Косовског у Раваници  фрушкогорској.
„Када се обратимо искрено у молитви светитељу,, он ће нам помоћи да Бога славимо на земљи и да њиховим молитвама стигнемо до небеске  Србије где су српски светитељи, који се неће нас постидети, већ ће нам врата небеска отварати“ казао је отац Варнава и додао да смо сви позвнаи да живимо животом светитеља.
Верни народ се причестио Светим Тајнама.
После Свете Литургије богоугодни разговор је настављен у манастирској трпезарији уз послужење које су припремиле вредне руке сестре Софије и наших мирјанки. Високопреподобна игуманија мати Гаврила за свакога је имала благу реч и поуку.
***

На основу легенде сачуване у једном старом спису, Раковац је основао крајем 15. века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза. Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у I светском рату када је опљачкан, и у II светском рату. Рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија.

У зиду капеле манастира Раковца, 1893. године, похрањене су кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.

Црква Манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака.

У овој 2018. години извршена је замена прозора на цркви Светих Козме и Дамјана.

Литургија се служи у осам часова.

извор сајт Епархије Сремске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *