Сабор деце у Угриновцима

На празник Преподобног Сисоја Великог, 19./6. јула 2018. године, Управа парохије храма Светог великомученика Георгија у Угриновцима организовала је сабор у спомен овог светитеља. Будући да се суштина Цркве открива у Литургији и да све у Цркви од ње почиње и у њој се завршава, добија свој смисао и пуноћу, саборовање је отпочело окупљањем око Свете Чаше – пречистог Тела и часне Крви Христове. У вечерњим часовима кроз акатист Преподобном Сисоју Великом упућене су молитве овом светитељу за молитвено заступништво пред Престолом Свевишњега. Акатист су читали: протопрезвитер Јован Милановић – професор Карловачке богословије и настојатељ Саборног храма у Сремским Карловцима и презвитери: Ален Вукашин – парох батајнички, Јулијан Тодоровић – парох добановачки, Слободан Чавка – парох сурчински и Милорад Бојчић – парох голубиначки. Појући Алилуја и Радуј се преподобни оче наш Сисоје, заштитниче деце и похвало хришћана у акатисту су учешће узели господин Никола Лукић – асистент на катедри Литургике на Православном богословском факултету у Београду и Милан Дангузов – студент истог факултета. Срца верних надахнутом беседом загрејао је отац о. Јован. Повезујући незлобивост Преподобног Сисоја и незлобовост деце он је подсетио на Христов позив да сви буду као деца. Испред Управе парохије, презвитер Алексндар Чавка заблагодарио је пречасним оцима на показаној љубави према малој парохијској заједници у Угриновцима. По завршетку акатиста уприличено је такмичење за децу у неколико дисциплина. Циљ ових игара је био да се деца у навечерје свога заштитника окупе око своје свете Цркве како би од најранијег детињства схватили да их Мајка Црква увек очекује раширених руку и топло прима у свој загрљај, а најлепше и најдрагоценије дете, Богомладенац Христос, увек их милује својом Светом Десницом. Са друге стране то је била прилика да родитељи завире у дечији чудесни свет, испуњен непрестаном игром где се роје чудеса, где нема просторних и временских препрека и све је могуће. Ово је била актуализација Господњег позива да сви будемо као деца и подсећање да је управо то мера нашег уласка у Царство Небеско. Душе су трепериле посматрајући децу како са својим родитељима приносе молитве Господу и Преподобном Сисоју Великом на акатисту, а срца су била испуњена радошћу када се из порте зачуо радосни жагор деце и узбуђено навијање одраслих.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *