UA-93122834-1

Сремски Карловци: Сећање на митрополита Антонија Храповицког

Извор: СПЦ
С. Карловци: Сећање на митрополита Антонија Храповицког
У оквиру мирне посете Свјатејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила Српској Православној Цркви, у суботу 15. новембра 2014. године у Сремским Карловцима је освећена спомен-плоча у част 150-годишњице рођења Митрополита Антонија (Храповицког).
20141115-var_8188-obr

20141115-var_8197-obr

p20141115-var_8249-1200
Ова спомен-плоча је постављена на вратима Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, који је Српска Црква 1921. године уступила на употребу руским архијерејима у избеглиштву, а до 1946. године била је резиденција Руске Православне Заграничне Цркве. По благослову Патријарха Кирила, освећење спомен-плоче је обавио председник Одељења спољних послова Московске Патријаршије, Митрополит волоколамски Иларион.

У свечаном чину учествовали су Архиепископ женевски и западноевропски Михаил, Епископи зворничко-тузлански Хризостом и сремски Василије, настојатељ Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереј Виталије Тарасјев и секретар за међуправославне односе при Одељењу за спољне црквене осносе протојереј Игор Јакимчук.

Пред почетак свечаног чина у Саборној цркви Светог Николе служен је молебан, на крају којег се митрополит Иларион обратио присутнима:

„Ваша Високопреосвешенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга браћо и сестре! Окупили смо се да одамо
спомен на једног од најугледнијих руских архијереја 20. века – на митрополита Антонија (Храповицког), чија 150-годишњица рођења је била прошле године. Личност митрополита Антонија (Храповицког), ревносног архипастира, знаменитог мислиоца, дубоког богослова, надахнитеља и наставника академског монаштва, заузима посебно место у историји Руске Православне Цркве.

Последњих петнаест година свога живота митрополит Антоније проведео је овде, у Сремским Карловцима, где се налазио у броју оних архијереја-избеглица које је позвао Свјатејши Патријарх српски Димитрије. Патријарх Димитрије је с љубављу предао њима на употребу ово прекрасно здање, своју патријарашку резиденцију. Овим поводом умесно је сетити се речи премудрог Соломона: У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи (Приче 17,17).

Овде у Сремским Карловцима ослушкивао се одјек трагичних збивања, која су настала из разлога што је, пре сто година, у Русији дошло до братоубилачког рата и раскола у Руској Православној Цркви. Данас су та збивања постала део историје. Ми не престајемо благодарити Богу на Његовој милости, пројављеној приликом васпостављања канонског јединства унутар наше Цркве 2007. године. И ми никад нећемо заборавити подвиге делатне хришћанске љубави и топлог гостопримства Српске Православне Цркве, која је и у наше време била међу онима који су топло поздравили и подржали процес сједињења Руске Заграничне Цркве и Московске Патријаршије, подржавајући успех овог историјског подухвата.

Откривање спомен-плоче, израђене настојањем руског Фонда свехвалног Апостола Андреја Првозваног, представља не само одавање спомена митрополиту Антонију, него је и споменик братске љубави, који ће кроз многа столећа убудуће обједињавати Руску и Српску Православну Цркву.

Вечан и блажен спомен богомудром Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Димитрију! Вечан и блажен спомен Митрополиту Антонију! Смирено поклоњење пред Епископом сремским Василијем, пред житељима Сремских Карловаца и пред свима чедима Српске Православне Цркве на показаној искреној љубави према браћи из Русије!“

Иницијатор овог спомен-обележја у Сремски Карловцима у част првојерарха Руске Заграничне Цркве Митрополита Антонија (Храповицког) јесте Фонд Светог апостола Андреја Првозваног.

Мемориальная доска изготовлена по проекту известного белградского скульптора Златко Барељефна спомен-плоча је израђена по пројекту познатог београдског вајара Златка Кузмановића, а по портрету чувеног руског уметника-емигранта Г. И. Гринкевича-Судника. Натпис на спомен-обележју гласи: Првојерарху Руске Православне Заграничне Цркве Митрополиту Антонију (Храповицком). 17(29). марта 1863 – 29. јула (10. августа) 1936.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *