Зборник радова са предавања одржаних у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду под називом „Православље и рат“ приредио је пуковник у пензији др Борислав Гроздић, доскорашњи наставник Војне етике на Војној академији у Београду. Суиздавачи су Медија центар „Одбрана“ и Институт.
Представљању књиге присуствовала је високопреподобна игуманија манастира Јазак мати Параскева, са сестринством, свештеник Бранислав Мишковић, парох румски; протођакон Радомир Ракић главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, војно свештенство, представници јавних и друштвених установа као и угледне личности престонице.
Зборник садржи 11 ауторизованих предавања одржаних у оквиру циклуса предавања у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, под називом „Паравославље и рат“ ,од 1. априла 2015. до 22. априла 2016. године. Са различитих аспеката, своје ставове изнели су философи, богослови, историчари и социолози из Србије, Руске Федерације, Грчке и Румуније. Међу ауторима поменућемо овом приликом јеромонаха Игнатија Шестакова, уредника јендог од најпосећенијих сајтова Православље. ру, на српском језику, где се објављују текстови из живота наше Свете Цркве.Зборник је првенствено намењен снагама безбедности у земљи и посебно припадницима Министарства одбране и Војске Србије.
На представљању Зборника, 22. јуна 2018. У Атријуму Дома Војске Србије, у својству домаћина први је говорио директор медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин, човек који је створио савремену верску службу у Војсци и развио концепт њене употребе у савременим операцијама. Подсетио је да држава при дефинисању доктринарних решења војну моћ дефинише кроз три компоненте – моралну, физичку и концептуалну и посебно је посветио пажњу значају моралне, посебно духовне компоненте.
Професора Правосланвог богословског факултета Универзитета у Београду др Богољуб Шијаковић је говорио о војничком искуству српског народа који је у 19. и 20. веку водио 18 ослободилачких ратова у грчевитој борби за слободу. „Историјографија није довољно проучавала феномен православља и рата и још увек није дала све важне одговоре“ казао је проф. Шијаковић који је додао да православље налаже солидарност са жртво, али и да то производи моралну обавезу да се жртва заштити, а како је православље етика заједнице, оно директно налаже одбрану другог.
Професор Философског факултета Универзитета у Београду др Јован Бабић истакао је да су предавања која су преточена у Зборник веома важна, јер представљају ризницу стручних и научних промишљања позваних стручњака на ову тематику, али и инспирацију и повод другима да дају свој допринос. У прилог овоме, проф. Бабић је казао да како друге религије ( јудаизам, ислам, будизам, па и хришћанске конфесије римокатолицизма и протестантизма) говоре о рату, тако и православље треба да да свој допринос и глас на тему рата које је једно од веома комплексних питања. Проф. Бабић је између осталог, указао и на бројне апсурде данашњег времена који се подводе под нормалне и прихватљиве: тако рецимо, данас имамо „паметне бомбе“, или рецимо по идеологији моћних земаља, „воде се ратови да рата више не буде“ – свако из свог угла сматра да је рат који данас води или га је започео, праведан у остварењу задатих циљева – али „Једино је Божји рат праведан и смисаон“ казао је проф. Бабић.
Приређивач зборника проф. Гроздић пуковник у пензији и професор Правног Факултета за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду нагласио је да су одржана предавања и Зборник само део свеукупног пројекта који има за циљ да попуни празнину у одговору на питање да ли православље и рат иду заједно, да има и супротстављених ставова, али и да је дата слобода ауторима у изношењу мишљења на тему Православље и рат.
Током представљања Зборника, говорници су се дотакли у више наврата теме пацифизма, однос а православља према пацифизму и према теорији праведног рата. Зато су и текстови у зборнику подељени у ове две целине: „Православље и пацифизам” и „Православље и праведни рат”.
Представљање Зборника „Православље и рат“народном песмом „Три звездице над Призрен засјаше“ и „Кад се сетим па узданем“ увеличала је Светлана Стевић, српски вокални солиста и национални уметник и један од изузетних извођача изворне српске песме, истраживач и чувар древног српског музичког предања.
