UA-93122834-1

На коленима тебе молим, Света Петко

20141023_1800451-150x150

20141023_1801161-150x150

20141023_1913201-150x150Јеромонах Клеопа у Храму Светог Марка у Београду

Јесење трибине у Храму Светог Марка почеле су предавањем јеромонаха Клеопе, сабрата манастира Крушедола и предавача на Богословији у Сремским Карловцима, чувара моштију Свете Петке.

Враћајући се на дане када је завршио факултет и боравио у манастиру Старо Хопово, испричао је сусрет и разговор са Епископом сремским Господином Василијем који је једном приликом посетио манастир. Као Епископ и духовни отац свога чада, рекао је младом монаху да треба да иде даље да се усавршава, и да ће га послати у Румунију где је и сам учио.

„Ти ћеш тамо завршити и докторат и магистратуру, али постоји нешто веће од свих доктората и свих школа – бићеш поред моштију Свете Петке“, казао му је тада Епископ сремски господин Василије.

И данас јеромонах Клеопа благодари Господу и Српској Православној Цркви што је добио поверење да буде чувар моштију Свете Петке у румунском граду Јаши, пуних шест година. То заиста јесте школа изнад свих школа и изнад свега што човек у свом животу може да доживи. Из приче крушедолског јеромонаха Клеопе сазнали смо какав је однос самих житеља града према моштима светитељке, како изгледа дан када се прославља и литијом проносе њене мошти кроз град, а сазнали смо и више о правосланвом румуском народу и његовој вери, као и о монашком животу у самој Румунији.

Град Јаши има око пола милиона становника, 110 цркава и 12 манастира. Недељом је немогуће видети људе на улици, јер су сви на Светој Литургији. Црквени живот људи у потпуности упражњавају, посте, причешћују се, породично долазе. У манастирима борави и по неколико стотина монаха. У Српској Православној Цркви је велика потреба за монаштвом, каже отац Клеопа.

Током дана обавезно долазе на поклоњење моштима великој светитељки и чувару свих који долазе, које једнако све прима јер је мајка свима. Помоле се, одлазе својим послом; после посла, поново јој се враћају и захваљују, одлазе својим домовима, враћају се на богослужења. Деца долазе сама са разним молитвама на папирићима да их светитељка заштити и помогне у нечему што су наумили. Интересантно је да на причест иду са упаљеном свећом па је и ту јеромонах Клеопа потражио одговор: кажу – та свећа је пламен вере православне, сусрет у радости и светлости са Господом.

Светој Петки се клањају људи са свих страна света и наравно ту увек има и Срба. О свим поклоницима се старају парохијски домови који служе топле напитке и пружају уточиште док се чека у реду на поклоњење моштима Светој Петки. Редови су километарски, црква се отвара у рано јутро, а затвара у касне вечерње сате, некада се остане и до поноћних сати, све зависно од броја поклоника.

Пред Светом Петком клечи се и моли, довољан је додир њених светих руку да се види преображење на човеку и велика благодат која је стигла од светитељке и од Господа.

Шта је за нас Србе важно да из ове приче научимо: да ми наше светитеље и светиње треба више да поштујемо и обилазимо, да пре него било кога осудимо запитамо себе искрено колико смо се обраћали Господу и свим Светима, колико смо на коленима клечали у молитвама.

И оно што је најважније: колико смо љубави имали – јер за то ћемо одговарати Господу, то ће бити прво питање на које пред Господом одговарамо.

Предавње се може слушати на радио станици Слово љубве.
Извор: Епархија сремска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *