UA-93122834-1

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „СРБИ 1903.-1914. ИСТОРИЈА ИДЕЈА“

Сремкомитровачка публика била је у прилици да у четвртак 8. фебруара 2018. године у просторијама Библиотеке „Глигорије Возаровић“ присуствује промоцији књиге „Срби 1903-1914. Историја идеја“ – својеврсног историографског лексикона чији је приређивач др Милош Ковић, историчар и професор београдског Филозофског факултета у сарадњи с  више од 20 стручњака из различитих области. Књига се бави  такозваним „златним добом“ српског интелектуалног, културног, научног и политичког живота – како је период од почетка XX века до избијања Првог светског рата често називан у нашој историографији.

Овај значајан издавачки подухват присутним посетиоцима најпре је представио историчар  Вељко Станић,  један од његових аутора  који је истакао потребу да се са садашње временске дистанце на један слојевит  и аналитичан начин прикаже, до сада запостављана интелектуална историја која је у основи политичког и друштвеног успона Краљевине Србије у време владавине краља Петра Првог  Карађорђевића. Овде је  првенствено реч о историји друштвене, научне и филозофске мисли као и историји политичких идеја илустрованој  кроз објашњења оновремених схватања појмова демократије, либерализма, национализма, социјалдемократије, феминизма…. У другом делу књиге представљени су носиоци  тих идеја – познати Срби и најзначајније личности  друштвеног и јавног живота у Србији  у  првим деценијама прошлог  века попут Слободана Јовановића, Јована Скерлића, Николе Тесле, Михајла Пупина, Јована Цвијића, Николаја Велимировића, Милутина Миланковића, Николе Пашића и многих других.

Публикација се на конкретан, начуно утемељен  начин бави и кључним питањима избијања Првог светског рата, односно чињеницама и вредностима које се данас у неким круговима оспоравају и недобронамерно ревидирају. Приређивач ове књиге проф. др  Милош Ковић истакао је и њен полемички карактер наглашавајући да је вредност овог есејистичког историографског дела и  у томе што  оно  данашњој генерацији омогућава да боље разуме потребе, проблеме и схватања српске интелектуалне, политичке и војне елите тог времена.

– Основно питање које је нас истраживаче из различитих области окупило око овог пројекта јесте питање „ Ко су заправо били ти Срби – људи који су у најразличитијим сферама стварали у  том периоду  нашег националног интелектуалног просперитета ? “ У том смислу посебно смо се бавили и њиховим биографијама.  Сматрам да историје нема без улоге личности и да је биографија један од кључних историјских жанрова. У делатности и опредељењима ових значајних личности видимо велико богатство  идеја, учености ,различитих погледа  али и конкретних  дела и националних пројеката, рекао је др Ковић најављујући израду другог тома ове публикације са темама посвећеним историји српске културе у назначеном периоду. У  трећем тому била би обрађена искључиво политичка историја Србије у овој –  такозваној  „лепој епохи“  европског континента која је потрајала  до избијања Великог рата када се чинило да ће мир и свеопшти просперитет потрајати још дуго времена.

Текст и фотографије: Дејан Мостарлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *