UA-93122834-1

У Сремској Митровици одржана трибина на тему „Србија и Руска револуција 1917. године“

Бољшевичка октобарска револуција изведена 1917. године један је од најкритичнијих момената у руској али и светској историји и политици. Иако је тогађаја у којима је укинуто царство и заведена најпре либерална, а касније и совјетска република прошао читав век, октобарски догађаји су и данас актуелни како у академским круговима тако и у широј јавности. Они се рефлектују кроз поделе на „леве“ и „десне“ у руском друштву, преламају се кроз оружани сукоб у Украјини, тема су којом се бави део српске јавности, а на традицијама сукобљених страна, многи савремени политички покрети темље своја начела.

Управо о овим, али и многим другим темама говорило се протекле суботе у читаоници митровачке библиотеке на трибини „Србија и Руска револуција 1917. године“ коју је организовало неформално удружење „Клуб историчара Сремске Митровице“, а на којој су главни говорници били професор др Јарослав Валеријанович Вишњаков са катедре опште и националне историје Московоског државног института међународних односа (универзитета) МИД РФ, доцент др Алексеј Тимофејев са одсека за историју Филозофског факултета у Београду, како и модератор трибине Борисав Ђондовић докторант историје Филозофског факултета у Београду.

Изузетна посећеност трибине која је за предаваче имала врхунске познаваоце теме о којој се говорило, можда је и најбољи доказ да Октобарска револуција још увек пали машту и интересовање широм света, што како су истакли говорници, често иде раме уз раме са слабим познавањем догађаја који су претходили доласку Бољшевика на власт, односно са романтичним и идеолошки предимензионирам посматрањем сукобљених страна на једноставној линији добро-лоше.

– Октобарска револуција у самој Русији није тема број један. О њој се доста зна, а оно што је предмет шпекулације одавно не оптерећује ширу јавност. Другим светским ратом црвени и бели су се коначно помирили и показало се да ништа као спољни непријатељ не може да изнивелише разлике које постоје. Кругови који се сматрају сукобљеним су мали и суштински небитни за главне историјске и политичке токове у животу савремене Русије, рекао је Тимофејев и додао: – Сукоб који у Србији још увек траје на линији поделе партизани и четници је знатно оштрији и право је питање да ли је он природан след догађаја или се вештачки одржава да би се скренуло са главних токова и неповољних ствари.

Да је питање Октобарске револуције далеко од простог и да је сваки прост поглед на бољшевички успон до власти погрешан, излагањем догађаја између Фебруарске и Октобарске револуције појаснио је др Вишњаков. Он је расветлио улогу Керенског у стварању и јачању хаоса у Русији, питање абдикације Цара Николаја, ставова које су о монархији имали будући носиоци „Белог покрета“, као и питање улоге бољшевичке власти у отелотворењу различитих сепаратистичких идеја на рубном подручју империје.

– Ми смо склони да догађаје из октобра 1917. преламамо кроз сопствено искуство Другог стветског рата и то је више него погрешно. Такве паралеле немају утемељење у историјским чињеницама и треба их одбацити ако желимо да дођемо до истинитог знања, објаснио је Ђондовић.

Текст и фотографије послао Стево Лапчевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *