НАЈАВА: Књижевно вече “АНДРИЋ И КРЛЕЖА (две драмске инсценације)” у Градској библиотеци Рума

Књижевно вече АНДРИЋ И КРЛЕЖА (две драмске инсценације)

гост: МИРЈАНА МАРИНШЕК НИКОЛИЋ
ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА “АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ” РУМА
ЧЕТВРТАК 2.11.2017. 19 ЧАСОВА
ЧИТАОНИЦА
улаз слободан

Имајући у виду да инсценација значи удешавање позоришног комада за извођење на позорници, ово дело се може схватити као комад у комаду. Како сама ауторка каже, наслов ,,Андрић и Крлежа” не указује само на врх југословенске књижевности, него и на изузетне ствараоце чије су животе обележиле загонетне личности. У Андрићевом животу, то је Гун Бергман, преводилац Андрићевих дела на језик Ибзена и Стриндберга, а у Крлежином- Ирина Александер, руско-хрватска књижевница.  Обе представљају тип ,,жене које нема”, хероине које су биле у сенци великана.У бројним књигама и монографијама о Ингмару Бергману, Гун Бергман обично добије тек три или четири референце у индексу. А ипак, осим што му је била жена и мајка његовог сина, она је била и модел за велики број његових филмова. Чланови Шведске академије који су Андрића овенчали Нобеловом наградом, читали су га у њеном преводу на шведски. Он у једном разговору спомиње Гун Бергман и каже: ,, Она не само да је завршила славистику него је и веома добро научила наш језик. Састајали смо се у Београду  неколико пута. Била је оригинална жена. Каже она мени: ,,Господине Андрићу, немојте се љутити, ја ћу преводити само оне ваше ствари које ми се допадну.” И заиста је било тако. Слично је касније чинила и са Крлежиним делима.”С друге стране, Ирина Александер, ”руска емигрантица”, како ју је звао Крлежа и како се појављује у књизи ,,Андрић и ,,Крлежа”, тридесетих година 20. века у Загребу, држала је последњи грађански лево орјентисани литерарни салон који је окупљао тадашњи крем књижевности. Исто тако и Крлежа је окупљао ,,Данасовце” који су заступали противдогматска гледишта у политици и уметности. Обоје су били одлични критичари свога времена, као и међусобни.Као у Бергмановом филму, све ове личности које провејавају кроз дело играле су партију шаха са смрћу, како би уграбиле време да нађу одговоре на вечна питања човечанства.

Мирјана Мариншек Николић је књижевница и визуелна уметница.
Дипломирала је на Београдском универзитету, а студирала је уметност и књижевност, на Ohio University, САД. Магистрирала је на Ohio State University, САД. Докторирала је на математици и информатици на Београдском универзитету.
Пише за водеће часописе из уметности и књижевности, као и за Културни додатак “Политике”. Њен књижевни опус обухвата књижевне есеје, огледе из ликовне уметности, романе и путописе.

Извор: РУМА КУЛТУРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *