НАЈАВА: Циклус италијанског филма 2 у КЦ-у Рума

ЦИКЛУС ИТАЛИЈАНСКОГ ФИЛМА 2
организација: ВОРКИ ТИМ РУМА
у сарадњи са: ИТАЛИЈАНСКИМ ИНСТИТУТОМ ЗА КУЛТУРУ У БЕОГРАДУ
НЕДЕЉА 8. ОКТОБАР – САЛВО
ПОНЕДЕЉАК 9. ОКТОБАР – ЗОРАН, МОЈ ОТКАЧЕНИ НЕЋАК
УТОРАК 10. ОКТОБАР – УЛИЦА У ПАЛЕРМУ
техничка подршка: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР РУМА
улаз слободан


НЕДЕЉА 8. ОКТОБАР – САЛВО
Двострука награда публике на 66. филмском фестивалу у Кану 2013
земље производње: Италија/Француска
година производње: 2013
дужина филма: 103 минута
редитељ: Антонио Пиазза, Фабио Грассадониа
улоге: Салех Бакри (Салво), Луиги Ло Цасцио (Енцо Пулео)
Главни јунак филма “Салво”, чију режију потписују Фабио Грасадонија и Антонио Пјаца, је телохранитељ и убија људе за мафијаше. Након што осујети напад на свог послодавца, хвата човека који је то организовао и наилази на његову слепу сестру. Ово га натера да преиспита своје постојање.
Сицилијански мафијашки убица Салво хладан је и немилосрдан усамљеник. Ушуњавши се у једну кућу да убије човека, наилази на Риту, слепу девојку која беспомоћно сведочи убиству свога брата. Салво покуша да затвори њене очи које узнемирујуће зуре у њега иако га не виде. Међутим, догађа се нешто немогуће: Рита прогледа и Салво одлучује да јој поштеди живот. Од тог тренутака два бића која носе сваки свој терет повезују се заувек.
ПОНЕДЕЉАК 9. ОКТОБАР – ЗОРАН, МОЈ ОТКАЧЕНИ НЕЋАК
Награда за најбољи филм 28. Међународне недеље критике на 70. Међународном филмском фестивалу у Венецији; Награда за најбоље дебитантско дело, Награда Златна клапа 2014.
Жанр: комедија,
трајање 103 минута
Режија: Матео Олеото
Улоге: Ђузепе Батистон, Роберто Ћитран, Доина Комисаров, Рок Прашникар, Марјута Сламич
Радња филма одвија се у једном малом месту у околини Гориције, недалеко од границе са Словенијом, Паоло Бресан, физички и морално сломљен човек, проводи своје тешке дане између центра за старе, где ради у мензи, и кафане у којој се виђа са људима из свог места. Бивша жена Стефанија и њен невенчани супруг Алфио позивају га повремено у своју кућу из сажаљења, али Паоло не показује никакву захвалност према њима.Смрт једне рођаке која живи преко границе потреса живот ове необичне особе у чију кућу доспева нећак за кога није ни знао да постоји. Реч је о Зорану, повученом и проблематичном али веома образованом адолесценту, који има природни дар за бацање стрелица „пикада“. И управо та неочекивана способност приближава дечака стрицу, који га је до тада сматрао само једним откаченим типом.Човек је у почетку вођен надом да ће моћи да извуче корист за себе због нећакове способности, али, мало по мало, захваљујући односу са младићем, Паоло успева да изађе из сопствене мизантропије и поврати човечност коју је сувише дуго потискивао.
Матео Олеото је прво режирао неколико краткометражних филмова међу којима је „Соба 21“ (2004) за који је добио признање Жирија Међународног филмског фестивала у Београду.Са овим играним филмом дебитује на 70. Међународном филмском фестивалу у Венецији освојивши прву награду 28. Међународне недеље критике. И публика је такође умела да цени овај интелигентни и сензибилни портрет свакодневног живота у провинцијском месту, где су , како тврди и сам Олеото, „сви принуђени да учествују у туђим животима и немогуће је не бити виђен“.
Комедија и драма се мешају а представљање згода и незгода из живота протагонисте филма“ Зоран, мој откачени нећак” налази природно место у кафани, где стални гости деле добро и зло са пријатељима, не налазећи никада одговоре на сва своја питања и тешећи се чашом вина и партијом пикада.
УТОРАК 10. ОКТОБАР – УЛИЦА У ПАЛЕРМУ
оригинално име: Via Castellana Bandiera
земље производње: Италија / Шајцарска / Француска
година производње: 2013
дужина: 88 мин.
режија: Ема Данте
улоге: Елена Кота, Алба Рохрвашер, Ема Данте
Дебитантско филмско остварење реномиране италијанске позоришне редитељке Емме Данте, Улица у Палерму, гледаоцима даје занимљив увид у затворено сицилијанско друштво те његове борбе између традиционалног и либералног.
Радња филма смештена је у преуској уличици Палерма у којој се сусрећу два аутомобила: у једном се налази пар лезбејки, а у другом локална остарела удовица с члановима своје породице. Ни једна страна не жели да попусти, па ће ова ситна ситуација прерасти у величанствено пропитивање упорности.
Овај духовит, али и помало узнемирујући филм освојио је награду за најбољу женску улогу (Елена Цотта) на Међународном филмском фестивалу у Венецији.
Фестивали и награде:

Cerase Film Festival, Italija 2014 – nagrada festivala / CinEuphoria Awards 2015 – Top 10 filmova godine / Göteborg Film Festival 2014 – Nagrada za međunarodnu debitanticu (Emma Dante) / Venice Film Festival 2013 – nagrade Lina Mangiacapre, Pasinetti, Soundtrack Stars, Special Mention, Volpi Cup.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *