UA-93122834-1

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији

Изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у Српској академији наука и уметности.

Мултимедијална изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост (27. септембар – 12. новембар 2017.) саздана је из две, вишеструко проблемски повезане основне тематске целине. Прва целина има првенствено задатак да одабраним оригиналним делима и различитим репродукцијама представи особен културни идентитет српског уметничког и духовног наслеђа на Косову и Метохији од 12. до 20. века, произашао из ширих развојних токова наше старе уметности, као одговор на потребе државе и цркве. У том контексту нарочита пажња биће посвећена прегнућу српских ктитора и приложника у стварању и идентитетском профилисању те баштине.

Друга изложбена целина намењена је указивању на сталну угроженост и уништавање тог наслеђа, управо због његове јасне идентитетске одређености као нарочитог квалитета. Документовано ће бити представљени дуга историја уништавања и различити облици угрожавања српског уметничког наслеђа на Косову и Метохији, све до данашњих дана.

Планирано је да на поменутој изложби, као претежан део експонaта, буду изложени уметнички предмети из збирки Народног музеја у Београду, Музеја примењене уметности, Галерије фресака, Архива САНУ и Музеја Српске Православне Цркве. У току припреме изложбе врши се темељна конзерваторско-рестаураторска обрада и заштита угрожених икона и богослужбених предмета. С обзиром на лоше стање појединих изузетно значајних уметничких дела, њихова конзервација представља суштински део пројекта.

Поводом изложбе у припреми су три пратеће публикације – каталог изложбе и зборник радова (обе на српском и на енглеском језику) и Црква Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке. Цртежи фресака и архитектуре (научна грађа о храму из 14. века, срушеном до темеља 1999). Организатор изложбе су Галерија Српске академије наука и уметности, Народни музеј у Београду и Музеј Српске Православне Цркве

Прилог РТС: Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији у галерији САНУ

Да је српске културе на Косову и Метохији било још у 10. веку сведочи фрагмент суда са глагољским натписом из 10. века. Он је сачуван, али многи нису. Од педесет и четири споменика културе које је Унеско ставио на листу оних који су у опасности, четири су из Србије – реч је о манастирима на Косову и Метохији. Од 1999. на територији јужне српске покрајине уништено је или делимично оштећено више од 150 православних манастира и цркава.

Отварајући изложбу у Свечаној сали САНУ председник Академије г. Владимир Костић рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој изложби САНУ у овој години, већ о поставци која „не укључује потребу за било каквим поређењем и градацијом“. -Идеја ове изложбе је да учинимо што можемо да ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постану део нас самих оваквих какви смо и тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности, рекао је Костић.

Коаутор изложбе која може да се погледа у Галерији САНУ, Миодраг Марковић, истакао је да одлука да се свеобухватно представи српска уметничка баштина на Косову и Метохији проистиче из сталне посвећености Академије изучавању прошлости нашег народа на том подручју и његовог драгоценог културног наслеђа. Приметио је да данас, на жалост, постоје посебни разлози за такву посвећеност, јер је поменута баштина угроженија више него икада раније.

Драган Војводић каже за РТС да, позивајући на путовање кроз векове стваралаштва српског народа на Косово и Метохију, изложба има за циљ да укаже на вредност и суштински значај за културну историју српског народа. -Да истакне идентитетске вредности српске уметности, односно да покаже због чега је она српска, да подсети на дугу и никад окончану историју страдања Срба на Косову и Метохији, историју започету још у 15. столећу, наводи Војводић. -Након великих страдања споменика крајем 20. и почетком 21. века, рекоструисан је и обновљен део споменика, додаје Војводић. -А они који су остали и који вреде трпе покушаје идентитетског затирања, власти на Косову покушавају да их представе као споменике подручја на ком су настали а не као споменике народа који су их направили“, истиче Војводић. Навео је да на сајту косовског Министарства културе, омладине и спорта код значајних споменика као што је Грачаница не стоји да је то српски споменик и да га је саградио српски владар.

Планирано је и донаторско окупљање како би се прикупио новац за обнову најугроженијих светиња. -Влада Србије је у протеклој години заједно са Српском Православном Цркви обновила 11 цркава и манастира. Треба рећи да до многих светиња не можемо да дођемо, истакао је директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Марко Ђурић.

„После Београда би ваљало да ова изложба прође кроз сваки већи град у Србији, да свако наше дете зна где се налази која фреска у Патријаршији и Дечанима, где је био гроб Цара Душана“, истакао је генерални секретар председника Републике Никола Селаковић.

Први део изложбе посвећен је средњовековној уметности јасно везаној за важне манастире, цркве и градове, а остали делови су посвећени уметности новог времена.

Страдању културне баштине на Косову и Метохији посвећен је последњи део изложбе.

Према речима директорке Народног музеја Бојане Борић Брешковић, из збирки националног музеја за изложбу одабрани су оригинални предмети – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика, који репрезентују уметност и културу Косова и Метохије и пружају увид у начин живота, веровања и хтења српских житеља тог подручја од 12. до 19. века.

Прикупљани су у археолошким истраживањима, путем откупа или поклона, а потичу првенствено из Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке.

-Поред њих, својим непроцењиво вредним даровима обогатили су нас Свети арханђели, Богородица Хвостанска, Бањска и друге српске светиње, манастирска властелинства и насеља, као и град Ново Брдо. Овом приликом биће изложен и уломак керамичког суда са урезаним глагољским натписом из 10. века, откривен у Чечану код Вучитрна, навела је Борић Брешковић.

Поред Народног музеја, изложени су и експонати из збирки Музеја Српске Православне Цркве, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ. Изложба је отворена до 12. новембра.

Извор: САНУ, РТС

Извор за радио „Српски Сион“: СПЦ

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *