Дана 28. маја 2017. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници, с почетком у 18 часова, одржана је свечана академија посвећена традиционалним вредностима српске породице. Академију су припремили и реализовали вероучитељи у сарадњи са учитељима и ђацима основних школа „Бранко Радичевић“ и „Светислав Голубовић Митраљета“.
Поздравна реч пароха батајничког протојереја Јевте Павловића:
– Помаже Бог браћо и сестре! Ево налазимо се већ на крају ове школске године и зато бих желео да вечерас прво поздравим наше вероучитеље. Чини ми се да су они помало запостављени, а раде велико мисионарско дело готово као и свештенослужитељи. Хвала им што су имали слуха да се одазову на мој позив и припреме ову вечерашњу академију. Академију смо посветили породици и њеним исконским вредностима.
Проблеми с којима се сусреће савремена српска породица, деценијама су потискивани, а неки од њих су били табу тема за ово друштво, као што је проблем енормног броја абортуса који се врше у Србији. Упућени кажу да та цифра достиже и преко 200 000. Да смо о овој теми говорили осамдесетих година и надаље, сигурно би били проглашени за великосрпске националисте и шовинисте. Данас, опет, када је прошло време једноумља, поставља се питање, имамо ли права да о овоме и даље ћутимо? Ћутање би било свакако знак одобравања и саглашавања са свим оним што се догађа око нас. Сетимо се само како је неко на улици, чини ми се претпрошле године, намерно кучету одсекао ноге. Сви су били ужаснути тим чином. Све новине су писале о томе. Тај догађај је наишао на општу осуду јавности.
А замислите сад овај апсурд. Ко зна колики број чедоморстава се изврши у току једног дана у нашој престоници? А мало је и премало оних који то јавно осуђују, а да не кажем да је неко о томе написао и један новински стубац. Па зар ти невино побијени нису и наша деца? Схватимо већ једном да с њима ми убијамо нашу будућност. Свакако, не желимо никога јавно да прозивамо, нити пак да осуђујемо све оне жене које су на било који начин пале у страшни грех чедоморства. Ми осуђујемо и не одобравамо њихове поступке. То што су донеле погрешне одлуке, узрок није само у њима, већ и у опште прихваћеном систему самољубља и слободне сексуалности. Зато ми морамо радити на промени колективне народне свести. У том смислу смо се вечерас и сабрали овде да кажемо: не слажемо се а убијањем нерођених Српчића! Желимо да се у овој земљи ради на стимулацији рађања и спасавања сваког живота.
Погледајте само вечерас ову дечицу! Погледајте само ту лепоту! Зар од њих има већега дара под сунцем? Не верујем. Деца су наша будућност; деца су нешто најлепше што се може догодити породици. Као што рече један наш песник: “Деца су украс света.” Нажалост, некима од њих мајке нису дозволиле да виде светлост дана. Зато вечерас ову академију посвећујемо свој нерођеној деци. Даће Бог да се у овој земљи забрани абортус и да једнога дана буде више рађања неголи смрти.
протојереј Јевто Павловић